Припрема...

20. јула 2012.

Интервју за Геополитику: Расрбљавање Војводине


Тај војвођански идентитет у стварању је у суштини једна вештачка конструкција новијег датума, јер су Срби овде себе увек најпре сматрали Србима, а регионално Сремцима, Бачванима и Банаћанима – Лалама. Стварање војвођанског идентитета су започели југословенски комунисти са циљем да се раздроби српски национални корпус. Taj посао расрбљавања Војводине данас настављају представници странака власти у Покрајини, а крајњи циљ је стварање војвођанске нације, војвођанског језика, војвођанске културе, а на крају, вероватно и војвођанске цркве. Да би овај квази идентитет добио на снази, он ће се агресивно односити према идентитету из кога настаје и који му је препрека да се развије – српском. Зато је већ почело стварање негативног имиџа у јавности, а то се може видети и на великом броју интернет сајтова на којима се пропагира војвођанска посебност, према свему што је српско и глорификовање тзв. војвођанског, као европског модерног, разумног, толерантног итд. Наравно, не треба посебно подвлачити да само Срби треба да постану „Војвођани“, док ће Мађари, Словаци, Румуни и остали остати оно што су били вековима.

Недавно је конституисана Скупштина Војводине, у којој сте и Ви посланик. Како је изгледало конституисање и шта се може очекивати у наредном периоду.

Већ после избора је било јасно да ће покрајинску власт чинити мање – више исте политичке странке као и у претходном периоду. На жалост, то значи наставак деструктивне политике чије се последице виде на свим пољима: од економије и стандарда грађана до уређења и стабилности Србије као државе. Демократска странка Србије била је и остаће најжешћа опозиција таквој покрајинској власти.

 

ДСС је био против Статута Војводине у време доношења, шта је сада став да ли и даље мислите да је то неуставно?

Демократска странка Србије није променила став по питању неуставности Статута АП Војводине, односно Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, и била је иницијатор код Уставног суда за оцену уставности Статута Војводине. Неуставним Статутом од Војводине је почело стварање државе у држави. Србија је постала држава са два главна града, две владе, две академије наука, српски народ је доношењем Статута у сопственој држави сведен на ниво националне заједнице, а сама Србија у положај парализоване државе у којој ће односи између републичких и покрајинских органа бити стално затегнути и решавани у некаквим мешовитим комисијама, што читавој причи даје и конфедерални обрис. Заправо, суштина и задатак самог Статута јесте стварање предуслова да једног дана неко каже „доста је било, не иде више овако, хајде да се раздвојимо“.

 

Геополитика се бави проучавањем значаја одређеног простора. Како Ви видите Војводину, као регију и  у чему је њен значај за целу Србију?

Значај Војводине је велик. У њој је настала модерна српска култура, уметност, духовност, просвета, а у новије време, Војводина је имала улогу покретача привредног развоја Србије. Међутим данас, када и на државном и на покрајинском нивоу владају они којима су пуна уста „поштовања Војводине и њених грађанки и грађана“ имамо ситуацију да је по први пут Војводина постала неразвијен регион, са платом нижом од републичког просека. Тај тренд пропадања видљив је и у другим областима.

 

Предлагали сте идеје за реиндустријализацију Војводине и обнову путева. У каквом је стању данас Војводина што се тиче привреде?

У очајном. Након поступка аутоматског стечаја у Војводини је прошле године угашено око 2700 привредних друштава, редовни стечајни поступци се воде у још око 700 фирми, а иста судбина ускоро чека још 1500 привредних субјеката! На стање у привредни сликовито указују и примери некадашњих гиганата који данас представљају само споменик некада моћне привреде. Ми у Демократској странци Србије сматрамо да те гиганте морамо поново да покренемо, јер би њиховим успоном био дат замајац успону целокупне привреде у покрајини, кроз ангажовање бројних малих и средњих предузећа, која би се наслањала на велике произвођаче. Дакле, опоравак великих привредних система, некадашњих гиганата, представљао би основу за развој малих и средњих предузећа и нову индустријализацију земље, која је неопходна уколико заиста желимо да отворимо стварна нова радна места и побољшамо живот грађана. Имајући у виду да је скоро свака општина у Војводини имала неку фабрику која је била мотор развоја општине, на овај начин бисмо покренули равномеран развој градова и општина у Покрајини.

 

Ипак, представници покрајинске власти се често истичу успехе у области запошљавања.

Нова радна места су омиљена мантра покрајинске власти. Са једне стране, сваке године се за програме запошљавања одвајају велика средства, а са друге број незапослених расте. Број незапослених у Војводини је данас виши од републичког просека и износи око 215.000 људи, а на разне пројекте запошљавања потрошено је, у последње четири године, око 9 милијарди динара. Међутим, када се погледа социјална карта становништва и када се јасно утврди колико је стање у Покрајини лоше, сасвим је извесно да ће грађани, а надам се и истражни органи, тражити да им се објасни где су отварана та радна места и на шта су трошене паре. Истина је заправо та да је само за време владе Војислава Коштунице од 2004. до 2008. године, забележен пад незапослености у Покрајини. Након доласка на власт Демократске странке долази до пораста броја незапослених. Ако знамо да је све време, дакле од 2004. до 2012, покрајинска власт била иста, онда је закључак јасан. Када влада добро ради, као у време Војислава Коштунице, резултати се виде у целој земљи, а када је влада лоша, онда покрајинска власт мало шта може да промени. Наравно, остаје питање где је нестало 9 милијарди динара, које су потрошене, а нема резултата.

 

Али како онда објаснити резултат који је у Војводини остварила иста та власт, а пре свега ДС?

Огромном количином новца који у кампањи потроши Демократска странка, као и злоупотребом општинских, покрајинских и државних институција које делују на подручју Покрајине и које активно учествују на изборима у корист Демократске странке. Узмите пример из Кикинде у којој општински Центар за социјални рад дели пакете хране, који како тврде у локалном ДС-у, потичу из Покрајинских робних резерви, а у којима се поред хране наллазе и леци Демократске странке… Постоје и фотографије читавог догађаја.

 

Како гледате на појаву Војвођана на последњем попису? Постоји ли процес десрбизације?

Заокруживање тзв. војвођанске посебности у односу на Србију одвија у неколико равни. Прва се тиче стварања правног оквира, као темеља и чврстог ослонца за даље потезе и у том контексту треба посматрати доношење неуставних аката – Закона о надлежностима и Статута Војводине. Друга се односи на питање институција и отуда се Статутом предвиђа стварање неких од њих, са једне стране, док се са друге стране јавно захтева да се формира и војвођанска полиција, војвођански управни окрузи, Завод за статистику Војводине итд. Дакле, тежи се стварању институција које би већ по формирању биле организоване тако да функционишу паралелно у односу на институционални систем Србије, а у одређеном тренутку и потпуно самостално у сопственом систему. На крају, остаје и поље које се тиче идентитета. Тај војвођански идентитет у стварању је у суштини једна вештачка конструкција новијег датума, јер су Срби овде себе увек најпре сматрали Србима, а регионално Сремцима, Бачванима и Банаћанима – Лалама. Стварање војвођанског идентитета су започели југословенски комунисти са циљем да се раздроби српски национални корпус. Taj посао расрбљавања Војводине данас настављају представници странака власти у Покрајини, а крајњи циљ је стварање војвођанске нације, војвођанског језика, војвођанске културе, а на крају, вероватно и војвођанске цркве. Да би овај квази идентитет добио на снази, он ће се агресивно односити према идентитету из кога настаје и који му је препрека да се развије – српском. Зато је већ почело стварање негативног имиџа у јавности, а то се може видети и на великом броју интернет сајтова на којима се пропагира војвођанска посебност, према свему што је српско и глорификовање тзв. војвођанског, као европског модерног, разумног, толерантног итд. Наравно, не треба посебно подвлачити да само Срби треба да постану „Војвођани“, док ће Мађари, Словаци, Румуни и остали остати оно што су били вековима.

 

Живите у Кикинди. Каква је ситуација у Банату по Вашем мишљењу? Недавно је била полемика око градског грба о чему се ту ради?

Ситуација у Банату је катастрофална. Поготово у пограничном делу са Румунијом. Када кренете од севера Баната, од Новог Кнежевца, па се спуштате до Вршца и Беле Цркве, можете да видите исту слику. Пуста села, пропале фабрике, људе без наде… Недавно је Бојан Патић дао изјаву како не може да се одбрани од инвеститора из иностранства, који би желели да улажу у Покрајини, па је логично да му се постави питање зашто бар једног није довео у Банат, чисто да и ми видимо како изгледа страни инвеститор. Шалу на страну, уколико се нешто не промени и привреда Баната не ухвати прикључак са привредним развојем Срема и Бачке, Србија ће имати огроман проблем, јер ће јој погранично подручје, које је са више аспеката веома важно, потпуно опустети.

Што се грба Кикинде тиче, он је у четвртом веку свог живота постао политички некоректан. Наиме, на грбу Кикинде, као и на грбовима других места у Банату, налази одсечена турска глава. Грб свој изглед дугује чињеници да је Кикинда, као и читав Банат, била подручје на коме се Европа бранила од продора Турака. Међутим, ваљда због тога што таква историја, па самим тим и грб који проистиче из ње, не одговара модерним, „европским вредностима“, представници власти у општини су на званичне презентације општине, мимо слова општинског Статута, почели да, уместо званичног грба Кикинде, истичу печатни грб Великокикиндског диштрикта. Ипак, колико је цела прича шизофрена и лицемерна, види се из тога што се и на том другом грбу налази глава, али је мања, па није толико упадљива.

 

Шта су перспективе развоја у Војводини, као северном делу наше земље?

Пре свега пољопривреда. Међутим, веома битан чинилац за било какав развој пољопривреде јесте политичка неутралност, за коју се залаже Демократска странка Србије. Видите, нико од еврофанатика у Србији још није саопштио нашим земљорадницима да на путу ка Европској унији постоји обавезна станица која се зове потпуна либерализација тржишта и да на ту станицу стижемо 2014. године. Како ће наша пољопривреда без икакве заштите да се такмичи са произвођачима из Европске уније који имају много веће субвенције, повољније кредите са нижим каматама на много дужи рок? Готово никако, и зато је наша пољопривреда у великој опасности да буде нова жртва на евроунијском путу у пропаст. Према томе, да бисмо спасили српску пољопривреду, морамо најпре да зауставимо процес придруживања Европској унији, а онда нашу пољопривреду окренемо ка тржишту са којим већ имамо одличну сарадњу. Наиме, руски купци су већ почели са откупом пољопривредних производа и има крајева у Србији где је читав род продат руским партнерима. Наравно, потребно је обезбедити и већу подршку државе удруживању пољопривредника, како би се произвеле потребне количине за извоз, затим мерама поспешити извоз и пружити подршку у повезивању пољопривредника с партнерима у Русији. Ми ћемо још инсистирати и на побољшању услова за пољопривредну производњу. Конкретно, тражићемо да се покрајинским буџетом предвиди новац потребан за побољшање мреже канала за наводњавање, али и да се предузме читав низ других мера како би пољопривредна производња била успешнија