Припрема...

9. јануара 2012.

ПРЕДИЗБОРНИ АСТАЛ – Кикиндски политичари


Како се избори ближе, одлучили смо да у нашој редакцији сваке друге недеље до маја организујемо разговоре водећих политичара у граду, у којима ће учествовати и друге јавне личности, и покушамо тако да бирачима дамо јаснију слику о томе за кога могу да гласају.
Премијерни „Предизборни астал“, како смо назвали ове панеле, отворили смо констатацијом да је председник Општинског одбора Српске напредне странке, Ладислав Томић, одбио учешће, јер не жели да се сучељава са Савом Добранић, барем не до пред изборе у мају наредне године.
ДОБРАНИЋ: Ја заиста не знам који су његови мотиви. Прозиван сам од неких нижих функционера СНС-а да изађем на тв-дуел, ја то заиста никада не избегавам, али хоћу да разговарам са председницима.
БОДРОЖИЋ: Томић каже да немате баш никакву комуникацију, иако сте обојица покрајински посланици. То је заиста чудно?
ДОБРАНИЋ: И мени је чудно. Ја сам други мандат посланик, он је ушао у Скупштину Војводине након прошлих избора и по неком бонтону било је нормално да дође и да се и званично упознамо. Ја заиста немам проблем, сарађивао сам и сарађујем са другим посланицима из Кикинде, и са Блажићем, Копривицом и Крајиновићем, и решавали смо неке проблеме. Ја се заиста питам која је сврха мандата Томића у Скупштини Војводине и какве користи имају од тога грађани. Он јавно каже да нема намеру да помогне ниједан пројекат локалне самоуправе док је Демократска странка на власти.
БОДРОЖИЋ: Није човек ту, а надам се да ће учествовати у следећем „Асталу Кикиндских“ и све објаснити. Да пређемо на опозицију. И ДСС и ЛДП жестоко критикују локалну власт, нарочито последњих недеља због ребаланса буџета за 2011. и креирања буџета за наредну годину.
ЈОВАНОВ: Цео систем је после препакивања које је било 2008. и онако громагласно најављивано као спасоносно решење за Кикинду, због те такозване верикале, погрешан и направљен је по оном стиху „Где ја стадох, ти продужи“. Јер, тамо где је стао Блажић, ова власт је наставила без неких суштинских промена. Ми смо четири године, од 2004. до 2008, критиковали ту власт, онда смо четири месеца учесвовали у власти са радикалима и СПС-ом, покушавши да изнутра нешто именима, али нисмо успели у томе. Е, онда је формирана актуелна власт и видимо да, као што некадашњи начелник Општинске управе није давао на увид уговоре са Асом, паркинг-сервисом и друге, тако и садашњи начелник не жели да открије колико има запослених у Управи, немамо информацију на шта се троше паре по већ чувеној конту у буџету „услуге по уговору“… А ми хоћемо прецизне податке, да видимо да ли је број становника у Накову смањен због наталитета или зато што су сви прешли у Општину?! Такође, у самој изборној кампањи најављивано је било редефинисање односа Асом, раскид уговора са Паркинг-сервисом… Међутим, видимо да се је настављено по истом калупу, а пример односа са фирмом Метропаркинг из Београда је најбољи пример тог континуитета.
ДОБРАНИЋ: Ја Миленка потпуно разумем, јер је посао опозиције да критукује власт. Више пута сам о томе говорио у претходном периоду и тачно је да су ти уговори врло лоши и неповољни по општину, али тврдим и да је граду величине Кикинде потребан паркинг сервис. Тај уговор је врло лош, више пута смо разговарали и преговарали са том фирмом, чак и помишљали да раскинемо уговор, али он је врло чврст и потписан на дуг временски период и требало је да се стави на тас шта је корисније и шта је боље. Мислим да ту у последње време има знатних помака, нема више великог незадовољства грађана, јер нема више лисица, паука у том обиму и друго. Што се тиче уговора са Асом. Апсолутно слажем да је уговор штетан за општину, да су нама наметнуте велике обавезе, да грађани због цене можда и не трпе толико, али је локални буџет оптерећен, јер издвајамо 25 евра по тони депонованог смећа, а и даље је то најобичнија депонија, без обзира на све постављене фолије и глине, јер и даље немамо одвајање смећа. И са Асом смо имали више разговора, а када се умешало надлежно министарство и министар Оливер Дулић направили смо неке помаке и мало смо ревидирали тај уговор. Почело је одвајање смећа пошто су постављени контејнери за пластику и папир, успели смо да фиксирамо цену за надокнаду коју издвајамо за сваку тону депонованог смећа, која је до тада била клизна и сваког месеца је расла, а успели смо и да спречимо активирање још једне неповољен клаузуле у уговору, по којој наша општина надокнађује Аси за недостајуће количине смеће које су требале да се довлаче из других општина. И ту има одговорности локалне самоуправе, али оне која је склопила такав уговор, а ми смо успели да ту клаузулу и даље држимо на стендбају. И заиста је неспорно да постоји одговорност претходне власти, али мислим да је генерално лоша порука, није политичка фраза, да свака нова власт руши све уговоре које је склопила претходна. И мислим да смо са нашим приступом то померили на боље, нисам ни ја у потпуности задовољан, али је нешто боље него што је било.
ОДАЏИН: Саво ми је дао шлагворт, јер ми највише замерамо овој власти што је одржала контунуитет са претходном, а изборна обећања скоро свих странака које су данас на власти су била да неће више бити паркинг-сервиса у том облику и да нема више Асе у Кикинди. Саво каже да грађани нису толико оштећени, а да јесте буџет општине, али грађани, ми сви, пунимо тај буџет и плаћамо тих 50 милиона динара годишње Аси. У праву је Јованов када каже да постоји континуитет, али и они из ДСС-а су учествовали у власти са Блажићем и питам се с којим правом сада прозивају власт за те неке ствари. Актуелна власт се, уистину, труди да нешто поправи, али за нас је то само шминкање, а ми инсистирамо на преокрету. Блажић је запошљавао своје чланове, а то се наставило и у претходне три године. Ако ниси члан ДС-а или неке од тих партија на власти, не можеш да добијеш посао и то грађани виде и ми им више то не треба ни да објашњавамо. Ми инстирамо да то тако не буде и тако неће бити уколико дођемо у прилику да учествујемо у власти.
ЈОВАНОВ: Неспорно је то да смо направили власт са радикалима и покушали смо да ствари мењамо изнутра и неспорно је да нисмо успели. Није у ДСС-у било много задовољства с том коалицијом, али сада не можемо причати о томе шта би било кад би било. Да се вратим мало на паркинг, јер ми смо покушали на последњој седници Скупштине општине да помогнемо у решавању тог проблема. Ми смо поднели предлог одлуке о паркирању по којем би општина одлучивала о зонама, цени паркирања, времену наплате… Међутим, то је све одбачено, а зачудило нас је и објашњење локалне власти, које се забринула за пословање Метропаркинг сервиса. А требали би ми прво у општини да поставимо правила па да се они прилагођавају. Ако они неће, општина ће наћи неког другог, а ако не нађе основаће паркинг-серсис при неком од постојећих јавних предузећа.
ДОБРАНИЋ: Миленко је у овоме што је рекао око уговора у праву, али зашто нису то све као мањински партнер у власти са радикалима покренули и покварили. Друго, они нису изашли незадовољни из те власти, него смо их ми сменили, када је СПС одлучио да формира са нама власт. Значи, они би да се то није десило и дан данас били у власти и то би све, уверен сам, јако лепо функционисало.
БОДРОЖИЋ: Али, хајте да се вратимо на запошљавање. То ДС-у замерају и ЛДП и ДСС  и многи грађани?!
ДОБРАНИЋ: Па, како који људи одлазе у пензију или на друге послове, указује се потреба за запошљавањем. И није тачно да су примљени само кадрови ДС-а, има људи који нису у партијама или који су у неким другим партијама. Штавише, ми се нисмо служили маниром претходне власти да се сви кадрови које смо наследили у општини и по предузећима и установама отпусте. Ево, нека ми наброје и њих двојица кога смо ми то од радикала отпустили, осим три, четири директора. Ниједног човека који је запослен као службеник, портир, спремачица, нисмо отпустили и они нису трпели никакве последице и то они сами могу да вам кажу. Наравно да ми као политичка организација имамо велики притисак нашег чланства које тражи посао, али да смо само наше чланство запошљавали само у јавним предузећима и управи то није тачно.
ОДАЏИН: Али, већина јесте.
ДОБРАНИЋ: То није тачно, Синиша. То су паушалне оцене, као што је све што радите ви из ЛДП-а у животу паушално. Такве изјаве у политици не пролазе.
ОДАЏИН: То најбоље знају грађани, а они ће то показати на изборима. И ти сам знаш да то што си рекао није истина. Ја знам да постоје канцеларије у општини где људи немају где да седну. Нећу дозволити себи да помињем имена људи који кобајаги раде у Општинској управи, али то сви виде и томе причају. Итекако сте ви натоварили кадрове на буџет Кикинде. Ево, шта ради „министар за дијаспору“ или како се већ зове та функција? Шта ради он и шта ради та канцеларија, ми у ЛДП-у питамо од марта месеца. Сад чујем да се тај дотични исчланио из ДС-а да би могао да буде изабран за општинског омбудсмана.
БОДРОЖИЋ: Али, како ће ЛДП поправити ДС, пошто се говори да је то нека мисија ваше партије уколико буде у наредној локалној власти?
ОДАЏИН: Ми у протекле три године, ево до пре три дана, добронамерно упозоравамо људе из власти, подсећамо шта треба да ураде, подсећамо на ваша обећања да ћете укинути Паркинг-сервис…
ДОБРАНИЋ: Шта треба да отворимо ново јавно предузеће? Паркинг треба граду и питање зашто нешто што већ имаш гасити?
ОДАЏИН: Ви тај паркинг-сервис не смете да пипнете јер је власник високи функционер Демократске странке.
ДОБРАНИЋ: То није тачно. Власник је Дејан Симић и још неки људи, а нико од њих нема никакве везе са ДС-ом.
ОДАЏИН: Дакле, шта је онда проблем да донесете одлуку у којој ће писати да је цена паркирање један динар? И да ли је могуће да не видите разлику између тога што сада општини припада десет посто од прихода паркинг-севиса, а са својим предузећем би све паре убирала?
ДОБРАНИЋ: Ја нисам портпарол тог предузећа, али само једна дигресија. Ево, ми раскинемо уговор и направимо општинско предузеће. Али, свако јавно предузеће у нашој држави је преоптерећено запошљавањем, администрацијом. Боље је овако, да ми поправимо наш положај, а да партнер нађе економску рачуницу. Ми морамо да привлачимо инвеститоре, да им излазимо у сусрет да би ико дошао у наш град.
БОДРОЖИЋ: Хајмо мало о општинском буџету. Усваја се буџет за 2012. годину и у опозицији поново истичу да је мало средстава опредељено за Дирекцију за изградњу града и уопште за инвестиције у граду.
ДОБРАНИЋ: Сваке године откако смо ми преузели одговорност за руковођење општином буџет је растао и сваке године је остварен у проценту од преко 95 одсто. Сада је за наредну годину повећан на 2,2 милијарди динара, а већи је јер су новим законом повећани трансфери из републичког буџета, повећани су и изворни приходи општине, а повећана је и рудна рента, пошто се сада рачуна према цени нафте на светском тржишту, а и Нафтагас је, откако га је преузела руска компанија, повећао производњу. Слажем се са мојим саговорницима да је можда могло нешто више да се уради у погледу инвестиција, али оно што би требало да признају и људи из опозиције, уколико су коректни, је да нас је задесила светска економска криза и ми смо се морали прилагођавати новонасталој ситуацији. Ако пажљиво погледате буџет видећете колико се издвојило за Центар за социјални рад, за социјалну заштиту, за Народну кухињу, за превоз ученика, за Црвени крст, за кућну негу, ми смо морали да ту ускочимо. Али, ипак се издвајало и за инвестиције. Ево, завршена је канализација у трећем реону, неколико улица је реконструисано, Хала, стадиони… Морам да поменем и да је проблем настао и због тога што је покрајински фонд за капиталне инвестиције упао у проблем због мањег прилива средстава из државног буџета, али опет је у претходних пет година из тог фонда у град ушло преко три милијарде динара. И у задњој години радикалске власти значајну су средстава уложена преко сеоских месних заједница. И општински пројектни тим је преко разних европских фондова донео значајна средства у општински буџет. Свестан сам да грађани тешко живе, али локална самоуправа се максимално трудила да ову кризу ублажи и помогне где год може. Максимално смо излазили у сусрет и удружењима грађана и спортским клубовима, културним установама и медијима. А нападају нас за глупости. Ништа ту конкретног нема.
ЈОВАНОВ: Саво каже да је посао опозиције да критикује власт, али ми нисмо само критиковали већ смо јавно и похвалили неке активности локалне власти. Оно што је утисак када погледате око себе, а то се да закључити када се виде укупни буџети, овај предложени за 2012. ће бити преко 22 милиона евра, је да ништа суштински није промењено. Ми и даље немамо индустријску зону, а то нису тако велике паре како се прича. Ми морамо заједно са привредницима и стручњацима, а на томе ће ДСС инсистирати, да седнемо за сто и договоримо правац развоја општине. И да направимо консензус око тога и да се свака наредна власт тога држи.
БОДРОЖИЋ: А како би се ви одбранили од тог удара социјално угроженог становништва и удружења и организација на општински буџет?
ЈОВАНОВ: Када су преузимали власт већ су требали да знају да долази криза. То им није сметало да обећавају много штошта. Они заиста сада имају страшан удар на буџет када су у питању социјална давања, али замислите како би тај удар био много мањи када би се растеретирала јавна предузећа и општинска администрација и друга сумњива издавајања из буџета. Ако кукате да је лоше, онда не купујете нове лимузине за општину?! Да би се решило социјално питање, а оно је узроковано великом незапошљеношћу, мора проблему системски да се приђе.
ДОБРАНИЋ: Али, сложићеш се самном да то све није у надлежности локалне самоуправе?
ЈОВАНОВ: Не, ја мислим да је све надлежност локалне самоуправе.
ДОБРАНИЋ: Па, каква је надлженост општине у погледу привреде и запошљавања?
ЈОВАНОВ: У стварању предуслова. Ако треба, председник општине нека узме џак и оде у Владу Србије и спава тамо док се не избори за долазак неких инвеститора. Дакле, мислим да локална власт у претходне три године није показала умеће да се наметне код те, како је зову, вертикале власти. Ми мислимо да треба одредити стратешки правац развоја и уверени смо да је то пољопривреда. Али, онда долазимо до питања колико је пута председник општине сео са привредницима у граду и питао их: Људи шта вам треба, како да помогнемо? Ја ниједан такав састанак нисам видео.
ОДАЏИН: Једна ствар ми страшно смета, а и Јованов пристаје на то, а то је та фамозна вертикала. Па, то ће нас довести до самог дна. ЛДП не пристаје на те вертикале, јер је децентрализација решење за све те проблеме. А што се тиче социјалних давања, поново ћу подсетити на ону кинеску изреку: Немој ми давати рибу, научи ме да пецам. Дакле, наше примедбе нису оштре, оне су истина. Ми смо за то да се по сваку цену направи та индустријска зона. Из Банатске леније предлажу да се формира пољопривредна зона. А шта ради директор те Агенције за пољопривреду, тај Мишковићев директор?
ЈОВАНОВ: Није он директор Агенције, он је саветник председника општине за пољопривреду.
ОДАЏИН: Зашто то до сада није урадио човек који је задужен за то?
ЈОВАНОВ: А Агенција за пољопривреду скупља кучиће.
ДОБРАНИЋ: Немојте тако, па та служба је заиста добра. Можете омаловажавати све, али то је заиста нешто што је позитивно.
ОДАЏИН: Јесте, ми смо похвалили ту службу. Похвалили смо и када сте обезбедили бесплатан превоз за ђаке са села. То је сјајно. Али, ми морамо да помињемо оно што је негативно. Постављате директоре школе, у Мокрину сте поставили једног вашег члана само зато што он воли да буде директор.
ДОБРАНИЋ: Ма, ми не постављамо директоре школа. Специјлна школа, школе у Тополи, Башаиду, Свети Сава, да не набрајам даље… немам појма ко је директор.
БОДРОЖИЋ: Да се вратимо на већ помињану вертикалу власти, што је истицано као главни аргумент у препакивању власти 2008. године. Многи кажу да од тих обећања није било ништа?
ДОБРАНИЋ: То кажу људи који нису добронамерни и који користе то у политичке сврхе. Много би било више тих средстава да се није догодила глобална криза. Али, с друге стране, да је остала она коалиција на власти, шта би они успели да ураде ако ми имамо проблема? Опет понављам, преко три милијарде динара је стигло у општину захваљујући тим контактима и нашим напорима. И у периоду од 2004. до 2008. године, када су на власти у Кикинди били радикали, а ја сам био покрајински посланик, често сам седео и са Блажићем и Владом Илићем, који је био општински менаџер и договарао шта могу да помогнем за своју општину. И урадили смо неколико корисних ствари. Ја нисам оптерећен тиме да ако није моја странка на власти да не желим да помажем грађанима Кикинде, као што сада ради Томић, који се руководи тим системом да буде што горе да би имали у предизборној кампањи шта да критикују.
ЈОВАНОВ: Ја понављам да се мора направити консензус о стратешком правцу развоја Кикинде.
ДОБРАНИЋ: И ја се са тиме слажем и ту нема ничег спорног.
БОДРОЖИЋ: Добро, све то изгледа логично, али како мислите да је то уопште изводљиво када су, ево, пет месеци пред изборе, страсти толико распаљене и пљуште међусобне оптужбе на све стране. Ево, држим непотписан летак који критикује локалну власт да је уложила пола милиона евра за гланцање зграде Скупштине општине, да се пије виски, пуше томпуси, а имамо толико хиљада незапослених, гладних…
ЈОВАНОВ: Ја не бих да коментаришем наводе оних који немају храбрости се потпишу.
ДОБРАНИЋ: То није гланцање општине. Заиста је то објекат који је заслужио темељну реконструкцију. Нису паре трошене на кабинете и комфор, већ је реконстрисана кула која је била склона паду, кров који је прокишњавао на све стране, фасада која је отпадала. То јесте да кошта, али морамо људи да чувамо оно што нам је остављено у наслеђе.
ОДАЏИН: Тај летак је један обичан безобразлук, јер ако не смеш да га потпишеш, онда је то обичан памфлет, недостојан политичке борбе.
ДОБРАНИЋ: Ако су то ствари које се замерају локалној власти, онда они немају шта озбиљно да нам замере. Не знам колико да смо попили вискија и попушили цигара за протекле три године, то би било далеко мање само од трансакције коју је извела бивша функционерка радикала, а данас напредњака, када је успела да издејствује да јој општина откупи кућу да би она потом купила стан. Или, што је бивши председник ДСС-а, а данас потпредседник напредњака, уговорио кроз сумњиве послове у Економској школи. Да не помињем штету коју су направили уговором за изградњу депоније, уговором са Асом, Прчањ…
БОДРОЖИЋ: Ипак, да поменемо још једном депонију, јер је та тема још увек актуелна, ево почео је и судски процес против бившег председника општине Бранислава Блажића. То је, заиста, сада проблем свих нас, без обзира на политичке афинитете и припадност, јер је очигледно да трпимо велику штету због тог уговора.
ОДАЏИН: Ми инсистирамо на раскидању уговора, ма колико то коштало, јер овако кошта и више. Уважавам примедбе правника, који упозоравају на штетне последице раскида, али ниједан уговор није вечан, нарочито овакав. Ми из ЛДП-а понављамо да је ово што ради садашња власт само шминкање. И сами ви у власти кажете да је направљена нова рупа у коју трпају све живо.
ДОБРАНИЋ: Уговор је прављен тако да највише штити интересе једне стране, у овом случају Асе. Они су се обавезали да ће увести и раздвајање смећа и рециклажу, али нема динамике, не зна се када они то треба да ураде. Могу у последњој години уговора, за двадесет година.
ОДАЏИН: Добро то. И ми кажемо да је онај који је потписао такав уговор одавно требао да буде у затвору.
ЈОВАНОВ: Немојте, сачекајмо да суд каже своје.
БОДРОЖИЋ: Да ли сте ви из ДСС-а мало резервисани по овој теми због будуће коалиције са СНС-ом?
ЈОВАНОВ: Ма, не. Ми да се питамо, ми би то другачије радили. Мислим да постоје механизми који могу бити употребљени у корист општине. Постоји и нешто што се зове притисак јавности. Ја мислим да АСА не би била срећна да се сваке недеље председник општине Кикинда појави у Медија центру у Београду и каже да нас АСА пљачка. Та компанија планира да ради у Источној Европи још, да се развија, неће јој бити свеједно. Можда ја идеализујем ствари, али треба покушати.
ОДАЏИН: Постоји и институција грађанске непослушности. Могу грађани да изнесу кесе и кажу: Нећемо са вама више да радимо!
ДОБРАНИЋ: Задатак опозиције је, понављам, да критикује, а ми смо са позиција власти ипак успели да направимо неки помак. Задњи је корак раскидање уговора и ми не бежимо од тога.
БОДРОЖИЋ: Видимо да општина има проблеме са стратешким партнерима, али има проблеме и са неким фирмама у граду које су поптпуно затворене за сарадњу. Како то поправити?
ДОБРАНИЋ: Председник општине није заказивао састанак са свим привредницима, већ је ишао од фирме до фирме и разговарао са свима. Ми смо у претходном периоду излази у сусрет свима који су нам се обратили. Помагали смо у контактима са Србијагасом, пословним банкама… То може да потврди и господин Станић из Банинија, господин Кнежевић из Ливнице, јер смо им помогли да ублаже последице велике хаварије коју су недавно имали.
ЈОВАНОВ: Чињеница је да постоје неке фирме у Кикинди које су заштићене као бели медведи, а ми немамо никакве користи од њих. Говорим о власницима „Тозе Марковић“, који, колико чујем, не плаћају канализацију, воду, не уплаћују рудну ренту, испуштају индустријску воду у бању. Питам се на шта то личи? Општина треба да инсистира на ономе што се зове друштвена одговорност. Имамо Макси, Идеју, стране пумпе, које остварују добре приходе овде и један део тога мора да се врати грађанима.
ОДАЏИН: Ангропромет је заиста добар пример.
ДОБРАНИЋ: Зато ће Рудолф Валтер и бити проглашен за почасног грађанина Кикинде.
БОДРОЖИЋ: За крај смо оставили реконструкцију Светосавсје улице.
ОДАЏИН: Шта да кажем? Могу да поновим оно што говоре огорчени грађани.
БОДРОЖИЋ: Али, Добранић је прошле недеље рекао да ће улица бити на понос грађана.
ОДАЏИН: Мислим да је Саво претерао. Како да буду поносни на то што годину дана и више прескачу по улици и возе по неиграђеном коловозу.
ДОБРАНИЋ: Ја сам се и извинио грађанима за то, јее није наша кривица. Али сам сигуран да ће када буде улица потпуно завршена бити поносни. Куће становника те улице ће добити на вредности барем десет, двадесет процената.
ЈОВАНОВ: Грађани ће дати суд када се све сабереи одузме. Ми смо били мишљења да има већих проблема у граду, али, хајде, возићемо се лепом улицом.
ДОБРАНИЋ: Ја тврдим да када ускоро буде завршена да ће Светосавска улица синути и дати другачији изглед нашем граду. Она је широка, биће сређени и паркинзи, посађено зеленило, поплачан простор испред две велике школе… Слажем се са Миленком да има улица у граду које су у лошијем стању, али Светосавска је део магистралног пута и у Путевима Србије су хтели да је реконструишу и зашто да то не прихватимо. То је улаз у град и мислим да ће изгледати импозантно.

О уговору општине и компаније АСА
ДОБРАНИЋ: Уговор је прављен тако да највише штити интересе једне стране, у овом случају Асе. Они су се обавезали да ће увести и раздвајање смећа и рециклажу, али нема динамике, не зна се када они то треба да ураде. Могу у последњој години уговора, за двадесет година.
ОДАЏИН: Добро то. И ми кажемо да је онај који је потписао такав уговор одавно требао да буде у затвору.
ЈОВАНОВ: Немојте, сачекајмо да суд каже своје. Али, ми да се питамо, ми би то другачије радили. Мислим да постоје механизми који могу бити употребљени у корист општине. Постоји и нешто што се зове притисак јавности. Ја мислим да АСА не би била срећна да се сваке недеље председник општине Кикинда појави у Медија центру у Београду и каже да нас АСА пљачка. Та компанија планира да ради у Источној Европи још, да се развија, неће јој бити свеједно. Можда ја идеализујем ствари, али треба покушати.
ОДАЏИН: Постоји и институција грађанске непослушности. Могу грађани да изнесу кесе и кажу: Нећемо са вама више да радимо!
ДОБРАНИЋ: Задатак опозиције је, понављам, да критикује, а ми смо са позиција власти ипак успели да направимо неки помак. Задњи је корак раскидање уговора и ми не бежимо од тога.

Извор: kikindske.net

Аутор текста: Жељко Бодрожић