Припрема...

17. марта 2015.

Kако нешто што је српско може да се посрбљава?


Поштовани председниче, даме и господо посланици, потпредседник Скупштине, уважени колега Јаковљев, је рекао да неће говорити о хералдици, а онда је десетак минута говорио о хералдици традиционалне заставе и традиционалног грба и ја га позивам, нудим се да платим ручак, уколико буде могао дуже од три минута да говори о хералдици грба Војводине и застави Војводине, који се налазе са леве стране, а да при том не помене да су то налепнице са каве ХАГ, које су радили Емил Лазовски и Рудолф Хорват, који су на том каталогу каве ХАГ представљали Срем, село Грабово, а не Банат и Срем и Бачку, с тим да свети Павле држи књигу, која не знам како је могла да постоји у 1. веку, иако је и у том каталогу постојао појединачни грб Војводине, који је био црвени штит са четири оцила, па је чак и тај извор, тај каталог на неки начин заобиђен и није оно што у њему пише у потпуности прихваћено.

Ово је први пут од 1945. године, а посебо у последњих 15 година, да се у Војводини на неки начин враћају неки симболи, који Војводину везују за Србију и то је оно што је добро. Оно што јесте спорно, данас није било споменуто, али у медијима је било и те како спомињано претходних дана, јесте нешто што се зове и назива „посрбљавањем“ Војводине, па ја желим одавде да запитам како нешто што је српско може да се посрбљава и Војводина јесте данас и етнички и територијално и у сваком другом смислу српска, али она једнако припада и сваком оном Мађару, Русину, Хрвату, Румуну или било коме другом ко у њој сахрањује претке, ко на њој подиже потомке, ко је својом сузом или својим знојем залио и зашто оно што је данас српско мора да буде мање српско, да би било универзално и кад ћемо се већ једном оканути онога што је комунистичка Југославија зацртала, да је слаба Србија, јака Југославија, а сада и – слаба Србија ће бити јача Војводина, вероватно. Докле и зашто?

Ту опасну и нетачну тезу да што је Војводина мање српска, то ће бити више свих нас који ту живимо, обара једна друга теза, која је проистекла из исте политичке мисли, која је данас против нечега што јој делује превише српско, а јуче је била против нечега што је, како су рекли, мађарско и католичко. Сутра ће бити против нечег трећег. Па, шта је то, шта је идеја? Да се направи неки мелтинг пот, да свако изгуби своју посебност, да би неко трећи био задовољан, да се направи неки надентитет и да се наметне свима осталима. Та опасна теза је, нажалост, била садржана и у многим актима, која је ова Скупштина усвајала, посебно од доношења Статута до данас и надам се да је данашња одлука заустављање тог негативног пута и да ћемо се окренути нечему што јесте суштина Војводине увек била, не ниподаштавање националних и верских осећања и припадности у корист неког непостојећег ентитета, него поштовање различитости у националном, верском и у сваком другом смислу.
Тешка срца ћу гласати за симболе са кафе ХАГ из 30-тих година прошлог века и заставу нацртану од стране једног човека у часовима његове доколице, али ћу, због тога што се овим зауставља једна негативна тенденција и због традиционалних симбола, који ће се упоредо истицати, уколико буде било већине, уколико не, сачекаће се неко друго време, када ће та већина настати, а то време се приближава, па ће се онда истицати упоредо онако, како је замишљено овом одлуком.

И, на крају, да завршим оним што сам и почео, дакле, хералдиком, и онај ко није хералдичар, када погледа образложење одлуке и када погледа како је образложен традиционални грб и традиционална застава у односу на ово што зовемо заставом и грбом АП Војводине, видеће шта је засновано и на хералдици и на нечему што јесте историјска припадност и на нечему што јесте традиција, а шта је склепано на брзину, да би се стварао онај идентитет непостојећи, о коме сам говорио. Хвала вам.

Извод из стенографских бележака са 38. седнице СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ, одржане 17. марта 2015. године

ПРЕДЛОГ ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О ИЗГЛЕДУ И КОРИШЋЕЊУ СИМБОЛА И ТРАДИЦИОНАЛНИХ СИМБОЛА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ