Припрема...

10. децембра 2010.

Неиспуњена обећања власти


Кикинђани су од оснивања Демократске странке Србије имали значајне улоге у овој партији, почев од Душана Будишина, који је догурао до потпредседничке функције у странци и посланичког мандата, потом Драгомира Пудара, својевремено покрајинског посланика, све до Предрага Бубала, министра економије у две владе Србије. Они су, свако за свога вакта, имали и значајну, да не кажемо главну улогу у општинском одбору – неки директно, председавајући одбором, а други без да су имали званичне функције у одбору, попут Бубала, који је свој утицај градио на личном и ауторитету моћне државне функције коју је обављао.

У годинама у којима се ДСС највише питао у држави – од 2004. па до 2008. – кикиндски одбор предводио је Светислав Вукмирица, под будном паском Бубала. Али, време власти је прошло, министар је опхрван медијском сатанизацијом због „ширења“ по државним становима у престоници, повукао из јавног живота и поново запловио у привредне воде, а Вукмирица је након неуспеха на страначким изборима једноставно променио странку и зимус прешао у Српску напредну.

Ту на сцену ступа наш овонедељни саговорник, који наставља низ утицајних Кикинђана у врху странке. Миленко Јованов је члан Главног и Извршног одбора ДСС-а и портпарол покрајинског одбора. По функцији је само члан Општинског одбора, али по свему наведеном, а нарочито због чињенице да је као члан Извшног одбора надређен свим општинским одборима у Банату, Јованов је тренутно „први лик“ кикиндског ДСС-а

Зато га на почетку разговора, који водимо у просторијама ДСС-а, у дворишном делу оронуле зграде Комитета, питамо како је странка преживела одлазак дотадашњег председника и значајног броја виђенијих чланова у СНС.

– Странка је после тога ојачала. Отишла је једна екипа која очигледно није имала идеолошку припадност ДСС-у. Неке личне амбиције појединих функционера у тадашњем општинском одбору, пре свега председника, нису биле задовољене. Виши органи странке и чланство у целини нису били задовољни његовим радом. Имали смо три кандидата из северног Баната за Главни одбор, прошао сам ја и кандидаткиња из Новог Кнежевца. Једини који није прошао је Светислав Вукмирица, имао је око 50 одсто гласова мање од кандидата из Кнежевца. После тога долази до незадовољства и његовог одласка из ДСС-а. Тада је још око 60 људи напустило странку, већина је прешла у СНС, али не сви. После тога смо затекли прилично руинирану ситуацију у странци, огромне дугове, које смо у већој мери санирали. Затекли смо скоро непостојање партијске организације, и што се тиче месних одбора и стручних савета, и сада поново полако изграђујемо инфраструктуру. Све је то био оне ман схоw који је трајао докле је трајао. А ми који смо и данас ту смо остали исти какви смо били и пре фебруара.

КИКИНДСКЕ: Има ли ту и Ваше грешке и оних који су сада у врху Општинског одбора? Што сте пустили да се тако ради?

ЈОВАНОВ: То је грешка тадашњег општинског одбора. Ти људи се нису много мешали у свој посао, препуштали су да ствари теку тако како су текле. А онда су отишли из странке и рекли да су програми СНС-а и ДСС-а слични. Волео бих да ми неко покаже програм СНС-а, то би било лепо видети. Бавим се политиком прилично озбиљно, прочитао сам велики број програма наших и странака у многим земљама, а програм СНС-а још нисам видео. Постоји оних десет тачака за развој Србије и то је то. Можда је неко прочитао нешто што не постоји.

Потом сте, да тако кажемо, узвратили ударац и у странку примили неке бивше значајне функционере радикала, односно СНС-а, ту пре свега мислимо на покрајинског посланика и бившег заменика Бранислава Блажића – Благоју Крајиновића. Нису ли они својеврстан багаж за одбор, зар не мислите да ће вам одбор можда оптеретити багаж који они са собом носе из периода када су водили град?

– Када смо примали те људе оно на чему сам инсистирао јесте да им врло јасно ставим до знања која је политика ДСС-а, шта ми радимо и за шта се залажемо. Од њиховог умећа да објасне зашто су у ДСС-у данас и зашто је ова странка та на коју троше своје времем и енергију, зависи да ли ће људи поверовати или неће. Једино у шта људи не морају да сумњају јесте да они овде нису дошли из неке користи, јер осим кафе и чаја у нашим просторијама не можемо да понудимо ништа.

Али, уколико се дође на власт, има се шта понудити. Зар нису многи из ваше странке, када сте правили власт са радикалима у лето 2008. године, пожелели да добију важне функције?

– Зависи од тога како људи гледају на функцију. Могу да говорим у своје име. Да ли је неко имао већу жељу да се докопа функције или не то се, мислим, видело  већ у изборној ноћи када су неки трчали у просторије СРС-а да почну разговоре. Подсетићу да смо ми пре тих избора жестоко критиковали Блажића, а у власт смо ушли да бисмо покушали нешто да променимо. Нисмо имали времена да било шта урадимо, просто, та власт је трајала само шест месеци.

 Председник кикиндских социјалиста, Стеван Грбић, прозвао вас је да сте само тражили функције када сте формирали власт са њима, Блажићем и радикалима.

 – Није Грбић у потпуности рекао како су заиста ствари стајале. Рекао је за место заменика председника општине да је уведено због ДСС-а, а то место није измишљено, постојало је у закону о локалној самоуправи и пре 2004. године. Постоји коалициони споразум, разумем да га се Грбић нерадо сећа, а тамо пише како ствари стоје.

 Ипак, голим оком је видљиво да многи у политику улази из интереса. Да ли је то зла коб наше политике?

 – Заиста у српској политици има жеље да се кроз власт задовоље лични интереси и потребе, што материјалне што друге природе. У сваком случају, мало има принципијелности на политичкој сцени, а мислим да ДСС има одређену принципијелност, јер нам никада голи опстанак на власти био приоритет и то смо више пута доказали.

 Од преласка у опозицију, жестоки сте критичари „препаковане“ локалне власти. Вукмирица је започео, па наставио у истом стилу и након преласка у СНС, а ви, те одборници Илинка Ђуран и Владимир Пудар, наставили сте у име ДСС-а. Прозивате их немилосрдно и то преносимо из недеље у недељу, али да ли има нешто за шта их можете похвалити?

 – Скоро смо, ево, похвалили донацију из општинског буџета за пругу Кикинда-Жомбољ. Сматрамо да је сваки путни правац који води до Кикинде веома битан. У највећој мери се не може бити задовољан, чак ни власт није задовољна сама собом, а понајмање грађани Кикинде. Ако се погледају предизборна обећања Демократске странке и Социјалистичке партије Србије и она која су следила приликом препакивања, видећемо да ниједно није испуњено. Једино ако успеју у наредној години да ураде све оно што нису у претходне три. Укратко, нема  радних места, уколико нисте партијски кадар, нема инвестиција и инвеститора. Очигледно је да је тај најважнији део промашен. Није се наместила суштинска измена у односу на оно што се замерало Блажићу, пре свега ту мислим на запошљавање партијских кадрова. Питам који је онда смисао останка на власти оних који су имали одређени програм на изборима, а ништа нису испунили. Намеће се закључак да је поента власт сама по себи, да је важно бити у власти по сваку цену. Или што би Грбић рекао, намирити неколико партијских кадрова који ће добити лепу плату из буџета.

 И у претходним општинским буџетима велики део се издвајао за плате и друга примања запослених у општинској управи, установама и агенцијама, тако ће, вероватно, бити и у буџету за 2011. Сви се слажу да је велики број запослених у јавном сектору. Како решити тај проблем?

 – Тако што ће неко коначно да уради нешто добро за овај град. Између осталог, треба и довести локалну администрацију на неопходан ниво по европским стандардима, односно, проверити шта ко зна да ради у општинској управи. Једно од наших обећања биће довођење локалне управе на ниво оперативне управе која је потребна општини. Незгодно је говорити у кампањи да ћете отпуштати људе и зато многи избегавају ту тему, али ми не доживљамо државни апарат као страначки плен.

Ту се умногоме слажете са кикиндским одбором ЛДП-а, а слично указујете и на друге проблеме. Да ли је могуће у земљи Србији да две идеолошки различите странке једног дана буду заједно у локалној власти?

 – Да сачекамо прво да видимо да ли ће грађани за програме које будемо представљали дати довољну подршку, па ћемо видети са којим је странкама могућа сарадња. Ми ћемо имати врло јасне принципе које ћемо ставити на сто свакоме ко буде хтео да преговара. Ми не морамо по сваку цену да будемо на власти. Мислим да су ЛДП и ДСС прилично удаљене политичке опције. То су два пола српске политике, али је могуће да о неким питањима гласамо на исти начин.

 А са ким можете бити у власти? Са две најјаче странке – Демократском и Српском напредном – у прилично сте затегнутим односима, а поврх свега напредњаци су вас озбиљно десетковали и све је личило да су имали и намеру да вас минимизирају.

 – Чињеница је да имамо проблем са актуелним челницима локалне самоуправе. Видећемо са којом ће идејом ДС изаћи на следеће изборе, али ако наставе овако да раде, тешко да можемо да сарађујемо. Они Србију уводе у времена која су прошла. Њихова Скупштина је више личила на конгрес комунистичке партије, а ваљда смо се борили да партијски конгреси не буду главни догађај. Бар да се на тој скупштини кандидовало више кандидата са различитим програмима, па да завреди толику пажњу. Што се тиче СНС-а, имамо одређене додирне тачке када је у питању расписивање ванредних парламентарних и локалних избора, али знамо поуздано да се у тој странци прилично радило на томе да се уништи ДСС тако што ће одвући један број виђенијих функционера. У томе и нису успели, али опет нисмо баш толики мазохисти па да хрлимо у сарадњу са некима који су то покушали. Уз то, како могу да кажем да би у будућности гласали за Вукмирицу, који нам је оставио оволике дугове, као неко решење у општинској власти. Кад је овако урадио нама, шта би тек урадио граду.

Општински функционери кажу да само критикујете власт а не дајете никакве контсруктивне предлоге.

 – Посао опозиције јесте да критикује, али ми и предлажемо, отварамо теме. Ми смо на две последње седнице Скупштине општине тражили расправу по пет тачака – о еколошкој ситуацији у граду, о последицама поплава, о уговору са паркинг сервисом и тако даље. Ниједном нас нису уважили, а онда кажу да не дајемо предлоге. Скупштина је тело које је слика свих грађана Кикинде. Ако то није место где треба да се расправља, где је онда? На ручковима и паприкашима? Мислили смо да то треба да буде јавно. Да се сазна колико је паркинг сервис уложио у Кикинду. Да ли је то две канте јупола или је нешто више?

Али, ви сте били у власти са Блажићем и радикалима, који су и исфорсирали тај аранжаман са паркинг-сервисом. Зашто онда нисте били тако жестоки?

 – Били смо најмањи партнер у тој краткотрајној коалицији, нисмо имали механизам да нешто променимо, али су напревљени одређени помаци, мислим да је неке уговоре Вукмирица доставио тадашњем шефу Демократске странке у Скупштини. Наравно, да народ није брига за то и имају право да кажу да то нисмо радили раније у правој мери, али ја верујем да бисмо временом, да је потрајала та власт, дошли до тога да се нешто промени. Но, ситуација је погоршана пошто је садашњи председник општине одобрио нови правилник. Ја не могу да верујем да је он потписао оно што су му предложили из Паркинг-сервиса. Страшно је ако је он то прочитао и потом потписао, страшније него да није прочитао а потписао, што ми више личи. Ова власт прво направи глупост па нас после тога као ослобађају те глупости. Као Барт Симпсон када Хомеру објасни да како је прво почео да пуши, па потом престао и тако урадио праву ствар.

Колико ДСС са два одборника може да утиче на локалну политичку и јавну сцену?

 – Очигледно да може доста, чим многима из власти сметају и та два одборника. Изгледа да је главно обележје рада ове власти – узети дневнице или плату, не долазити на посао или не дискутовати. Нико се не јавља ни по једној тачки дневног реда. Волео бих да неко направи анкету пре седнице да се види колико одборника зна шта је на дневном реду и како ће да гласа по тим тачкама. Скупштина општине је претворене у једну гласачку машину, где се гледа да се за што краће време обави расправа и гласање.

Имате ли ви у понуди решење како да се Кикинда извуче из, сада већ дводеценијског статуса – слепог црева?

– Ми смо урадили стратегију развоја општине Кикинда и представићемо је у наредном периоду. ДСС сматра да читава другачија структура мора да се промени. Да градови и општине морају да имају више власти. Затим да се не можемо одрицати људи који су у другим странкама или нису ни у једној. Неки људи који су стручни у свом послу само зато што не припадају партији на власти заврше у запећку. Што више стручних људи морамо имати у локалној самоуправи, људи који су у свом послу направили резултате. Морамо укључити у јавни живот и људе који у овом граду нешто раде и нешто значе у пословном смислу. То је један од наших конкретних проблема. Да се формира Савет инвеститора као саветодавно тело, да нам помогну да се страним инвеститорима обратимо на начин на који ће нас разумети. Такви људи могу помоћи граду. А ми сада имамо ситуацију да се четворо челника власти бави довођењем инвеститора. Председник општине је у првом интервјуу рекао да му не треба канцеларија, да ће да ради на терену и привлачи новац у град. Помоћник председника, Маљугић из Г17 плус је исто рекао недавно када је именован. Однедавно се и Ненад Грбић у Општинском већу бави инвеститорима, а направили су и агенцију која ће доводити инвеститоре. А ниједног инвеститора нема. Наши преци су много пре направили зграду Скупштине општине него што је овој власти потребно да је реновира.

Зашто млад човек који није политички опредељен да гласа за ДСС?

ЈОВАНОВ: Зато што наша странка нуди другачији поглед на развој града, у смислу политике и економије. ДСС неће зарад власти одустати од младих људи као и осталих који  живе у општини. Зато што ДСС не даје лажна обећања. Добро одмеримо све што кажемо  и принципијелно се држимо свих својих ставова.

КИКИНДСКЕ: ДСС се у Кикинди умногоме веже за име некадашњег министра Предрага Бубала. Колико је то терет или предност за ваш одбор?

ЈОВАНОВ: Нисам често контактирао са њим док је био министар, од тадашњег председника општинског одбора нисам могао да дођем на ред. Сва комуникација са Бубалом је ишла искључиво и само преко Вукмирице. Колико је у време кад је био министар помагао општинском одбору не знам, јер сам се вратио у Кикинду 2007. године после завршених постдипломских студија. Знам да су у град и на села стигла одређена средства захваљујући њему, да је помогао и Метанолу и другим фирмама. Мислим да постоје одређена неразумевања када је он у питању, мада је урадио доста ствари, за које, нажалост, Кикинђани не знају. Ми не рекламирамо довољно оно што урадимо, то је можда наша мана. С друге стране, ако је за нешто крив нека одговара, ту немам проблем, па да ми је и брат рођени, закон је закон. Међутим, у земљи у којој министар дилује компјутере са јавним предузећима истицати да је неко можда користио државни стан док је имао приватни изгледа као да човеку који има најгори тип канцера причате о томе како је најгоре што постоји кијавица. Бубало никада није био ангажован на локалној политичкој сцени, није ни изразио такву амбицију. И на прошле изборе смо изашли са својих 39 кандидата и они су на своје име и презиме донели гласове. Мислим да не може Бубало никоме бити изговор за лош резултат, нити помоћи да направи резултат.

Лична карта

Миленко Јованов је рођен у Кикинди пре 30 година. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а завршио је и постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београду. Регионални је директор фирме Систем ФТО из Београда. Члан је Главног и Извршног одбора ДСС-а, портпарол је Покрајинског одбора, страначки координатор за одборе у банатским окрузима и један од тренера у Центру за едукацију ДСС-а. Ожењен је, има ћерку и очекује принову крајем јануара. Поседује аутомобил вектру, стару 11 година а власник је трећине куће у Кикинди. Играо је активно фудбал до одласка на факултет и наступао је за млађе селекције ОФК Кикинде.