Припрема...

26. јуна 2019.

Од Вучића траже функције, а неће да се боре!


Наступ председника Србије и Српске напредне странке на Главном одбору владајуће партије пре неколико дана одјекнуо је целом Србијом. „Нећемо Шанелове ташнице и летовање на Брионима“, биле су само неке од критика које је председник Вучић упутио врху своје странке и тако најавио својеврсну чистку у кадровима напредњака у наредном периоду. Да ли се ради о чистки или увођењу нове „свеже крви“ у редове владајуће странке, али и о другим најактуелнијим политичким темама у интервјуу за Аферу говори Миленко Јованов, потпредседник СНС и шеф посланичке групе СНС у Скупштини Војводине.

* Како коментаришете ставове председника Вучића на недавном Главном одбору странке да је време да се изврши чистка у СНС кадровима?

– Нисам сигуран да сам икада чуо Александра Вучића да је изговорио реч „чистка“. То је интерпретација медија, којима, вероватно, та реч атрактивније звучи. Председник је говорио о нечему другом. Пре свега потреби да се на позицијама у странци, као и на позицијама које се обављају у име странке, налазе људи који имају вољу и немају страх да се боре за политику Српске напредне странке. И друго, да не сме да се заборави да је СНС права народна странка, а не странка лажне самозване елите, која са презиром гледа на сопствени народ. Дакле, то је суштина, а персоналне промене су у Српској напредној странци нешто сасвим нормално и не мислим да то било ко треба да доживљава као питање живота и смрти.

* Да ли сте ви као потпредседник странке задовољни стањем на терену, да ли сви одбори СНС у Србији раде како треба?

– Радом странке на терену се бави Извршни одбор странке. И људи који су чланови тог страначког тела и Дарко Глишић, као председник Извршног одбора, предано, вредно и посвећено раде са нашим људима на терену. Оно што сам ја видео приликом обиласка наших одбора је да имамо много квалитетнијих, паметнијих, способнијих и образованијих људи, него што лажна елита о којој сам говорио, има гласова. Наравно, има и изузетака, али странка у тим случајевима реагује оштро и ефикасно и то нас разликује од претходника.

* Постоје ли струје у СНС-у које раде противно одлукама врха странке?

– Ми смо СНС, а не ЕПС. Не бавимо се струјом. Шалу на страну, нема фракција, струја, кланова и сличних организационих облика у СНС.

* Опозиција постаје све нервознија, најављују „дуге цеви“. Плаши ли вас могућа ескалација политичког насиља на јесен?

– Ни најмање ме не плаше те силеџије из Ђиласовог, Јеремићевог и Обрадовићевог савеза. Њихов начин функционисања је већ одавно познат. Лупетају нешто, да би се представили како су храбри и добили тапшање по рамену, а онда када их државни органи позову да објасне своје претње о пуцању у чело, вешању на бандере, дугим цевима у РТС, јуначине се одрекну свега. То би се одрекло и тате и маме и имена и презимена, да ови из полиције мало оштрије наступе приликом узимања изјава. Тако да нису они разлог за страх, али је тужно до ког степена мржње су довели део јавности у Србији и то је нешто о чему морамо да размишљамо. И десет процената гласова за такве идеје је превише и морамо да видимо како да се обратимо и тим људима и одакле толико гнева код њњих.

* Један сте од ретких функционера СНС-а који у јавности отворено одговара на прозивке опозиције и на њихове најаве насилних метода. Због чега већина ваших страначких колега ћутке гледа опозиционо насиље?

– Не бих рекао да се ради о већини. Мислим да се већина људи бори. Такође, сматрам да није проблем ако некоме није у карактеру да буде борац, ако је плашљив, или ако се непријатно осећа у размени политичких удараца. Проблем су они који то неће да раде зато што калкулишу и рачунају да би свако замерање са другом страном могло да им осујети неке комбинације и који се тако препоручују или опозицији, или странцима. А највећи проблем су они којима се код СНС гади све, осим да од странке и Вучића добију функцију и добру плату. Е, са таквим појавама ми морамо да се изборимо, у противном ћемо имати озбиљних проблема.

* Како коментаришете скандал са малом матуром и покушај опозиционих политичара да злоупотребе протест ученика осмих разреда?

– Неко би рекао „не слажем се са питањем“. Мислим да је једини скандал у вези са малом матуром то што су Ђиласови јадници покушали да искористе и децу од 14 година. Знате, Хитлер је децу од 14 година мобилисао у последњим данима рата да му сачувају власт, а Ђилас би да га на власт доведу. Страшно, јадно и бедно. Врло вероватно можемо очекивати да ће та екипа ускоро кренути да упада на свадбе, рођендане, сахране… Где год се скупи више од двадесет људи, они ће да упадну, урлајући на мегафон „Вучић је крив што си старији!“, „Вучић је крив што је покојник преминуо!“,“Вучић је крив што си добио онакву ташту!“…

* Сматрате ли да се до краја године може очекивати неко решење за Косово и Метохију?

– Мислим да нико са сигурношћу и извесношћу не може да говори о роковима. Став Србије је јасан и неће бити разговора, док се не укину таксе. Е сад, видећемо до када ће они који режирају ову представу допустити да се она игра и да Харадинај, Тачи, Весељи и остали глуме најмоћније људе на планети, који стоје постојано „кано клисурине“ и одолевају заједничком захтеву САД, Француске, Немачке, Русије и ко зна кога све још и неће да укину таксе. Са друге стране, оно што је много озбиљнији и већи проблем је то што Вучић, не само када је у питању KиМ, него и овај део Европе, просто нема саговорника. Он размишља о 2050. и 2100. години, а разговара са људима који су још увек у Средњем веку, или у 1945, а у најбољем случају су у деведесетим, па из те перспективе посматрају свет око себе. Зато они њега не разумеју, а он њих не може да убеди да нам је будућност заједничка и да се за њу морамо заједнички и изборити.

* Докле ће ићи антисрпска хистерија у Црној Гори, шта је заправо права намера Мила Ђукановића према Србима у ЦГ?

– Надам се да ће доћи до смиривања тензија. Никоме не иде у прилог таква ситуација. Рекао бих да се овде ради о нечему другом. Прво, Ђукановић има одређених унутрашњих проблема које му креира некадашњи сарадник Душко Кнежевић изношењем пикантерија о финансирању, заједничким пословима итд., па би ваљало мало скренути фокус јавности на другу страну. Са друге стране, они имају изборе наредне године, а чини се да у свим државама бивше СФРЈ гласове доноси пљување по Србима. Погледајте ту агресију у Хрватској, БиХ, ево сад Црној Гори… Албански политичари на Косову и Метохији, такође, билдују своје рејтинге конфронтацијом са Србима. Оно што је трагикомично у читавој ситуацији је, да су сви заједно, осим Црне Горе, Србе најпре протерали, али је изгледа и један једини Србин довољан да би био опасност по те државе и довољан разлог за антисрпску хистерију. И онда вам кажу „па кампања је код њих…“. Па чекај, значи сад ми треба сваке четири године да се спремамо на малтретирање нашег народа зато што им је кампања?! Па је л` мисли неко да им објасни да је то апсурдно и нецивилизацијски? Срећан сам што се у Србији избори добијају причом о економији, стандарду грађана, развојним пројектима… Додуше, изгледа да Ђилас, Јеремић, Обрадовић и екипа мисле да би и у Србији могло да се победи на сличан начин, па чим оду негде у иностранство, или се у Србији сретну са неким странцем, они крену да пљују по Србији, али увериће се и сами у ефекте те генијалне тактике.

* Очекујете ли бојкот опозиције на редовним изборима на пролеће наредне године?

– То је њихова ствар и њихова одлука. Смешно је што законе и изборне услове које су сами донели данас проглашавају недемократским. Док су по истим тим изборним правилима побеђивали, правила су била демократска, а сада када губе, не ваљају правила. Неће бити… Али има ту једна занимљивост. Видите, све партије у Србији се, у највећој мери, финансирају средствима из буџета. Уколико буду бојкотовали изборе, без тих средстава остају и ДС и Двери и неки други. Они без тих средстава не могу да функционишу. Али ко може? Па могу Ђилас и Јеремић. Они имају довољно пара у својим сламарицама да могу да финансирају своје странке. А шта ће остали? Па зависиће од њихове милости и цркавице коју од њих успеју да испросе. Можда то и јесте идеја бојкота…

* Како видите европски пут Србије, колико је у овом тренутку ЕУ чланство далеко од наше државе?

– Што је до нас, ми радимо. Определили смо се да своје друштво устројимо по угледу на најразвијеније земље, вршимо промене и реформе, отварамо поглавља… Оно што није до нас, не треба превише ни да нас оптерећује.

Извор: Афера