Припрема...

8. септембра 2017.

Приштина се плаши нормализације односа


Ми као друштво веома тешко долазимо до изнијансираног погледа на проблеме, већ се, по правилу, једни определе за један, а други за други екстремни став и онда започне препуцавање док време пролази,а проблем на крају остаје нерешен. Данас бисмо, у погледу КиМ, без размишљања урадили оно о чему нисмо хтели ни да разговарамо пре двадесет година, а тада бисмо, опет урадили оно што нисмо хтели да урадимо пре педесет и тако унедоглед. Зато је позив на дијалог који је упутио Александар Вучић веома важан. Да покушамо да променимо приступ који до данас, очигледно, није донео резултате – каже у интервју за Новосадски репортер потпредседник Српске напредне странке Миленко Јованов.

-Министру просвете Младену Шарчевићу и директору Канцеларије за КиМ Марку Ðурићу у понедељак  је на администратином прелазу Јариње забрањен улазак на  Косово и Метохију. Колико је и овакав потез приштинских власти показатељ коме је заиста стало од нормализације односа Београда и Приштине ?

То је свакако један од показатеља, али, на жалост, није једини. Приштински политичари се очигледно плаше било каквог помака у процесу нормализације односа и покушавају тај процесс да поремете оваквим провокацијама, јер у нормалним околностима њихова екстремистичка политика не може да има ефекта и потпуно је сувишна.

– Зашто, по Вама,  на овакве провокације, као и оне попут хапшења на Велику Госпојину болесног српског старца Богдана Митровића у селу Мушутишту, код Призрена,  одлучније не реагује међународна заједница?

Не знам одговор на то питање. Темељне вредности водећих земаља Европе и света су слобода кретања и право својине. Већ сам говорио о спречавању слободе кретања Марка Ђурића и Младена Шарчевића, а у случају Богдана Митровића се ради о томе да је његов комшија, Албанац, отео и присвојио његову кућу и имање, а онда га пријавио за измишљени ратни злочин, како би га спречио да се икада врати у своју кућу и на своју земљу и задржао отето. Баш зато очекујем дасе међународна заједница одлучније супротстави провокацијама Приштине, а не да ћути, или се прави да не види о чему се ради.

– Да ли је могуће косовски проблем решити по оној народној, да и вук буде сит и све овце на броју? Поготову кад имамо у виду да у Србији има различитих ставова- од оних да се одмах крене у ”нови косовски бој” до оних да је за Србе Косово изгубљено за ”вјек и вјекова”.

То ће свакако бити тешко. Ми, као друштво, јако тешко долазимо до изнијансираног погледа на проблеме, већ се, по правилу, једни определе за један, а други за други екстремни став и онда започне препуцавање док, време пролази, а проблем на крају остаје нерешен.Погледајте, данас бисмо , по питању КиМ, без размишљања урадили оно о чему нисмо хтели ни да разговарамо пре двадесет година, а тада бисмо, опет,урадили оно што нисмо хтели да урадимо пре педесет и тако у недоглед. Та би чињеница, ваљда, требало да нам покаже да морамо нешто да мењамо у приступу да не би неко за двадесет или педесет година говорио: ех, да смо онда урадили то и то. Зато је позив на дијалог који је упутио, Александар Вучић, веома важан. Да покушамо да променимо приступ, који до данас, очигледно, није донео резултате.

– После прве збуњености актера на унутрашњој политичкој сцени, како Вам изгледају реакције, пре свега релевантних чинилаца друштвеног и политичког живота, на  иницијативу председника Александра Вучића  о унутрашњем дијалогу о Косову?

Не бих се сагласио да се ради о збуњености. Ради се о томе да све оне самопрокламоване политичке величине немају ни најмању идеју шта би могла да буде политика Србије везано за Косово и Метохију. Додуше, они немају појма ни шта би са економијом, привредом, међународним односима, али знају да би да буду власт. Шта би народ имао од власти људи који немају ни најмању идеју о најважнијим питањима везаним за Србију, имали смо прилике да видимо у прошлости. Мада, и не мисле они да буду власт због државе и народа, него због себе, а за народ их баш брига, што смо такође имали прилике да видимо. И баш зато су, дакле, смислили „генијалан“ и „лукав“ план. Чекаће да Вучић нешто смисли, па кад смисли, они ће бити против. Само, што тиме показују најмање две ствари које им не иду у прилог.Прва, да Вучић, за разлику од њих уме да мисли и смисли решење и друго да се читав њихов кавазиполитички опус своди на негацију. Дакле, шта год Вучић каже, они негирају и тако глуме да имају став и прикривају да немају благог појма ни о чему.

 – Када је у питању проблем Косова, да ли мислите да су грађани довољно упознати шта по том питању, нуде опозициони лидери попут Јанковића, Шутановца, Радуловића, Обрадовића и других?

А јесте ли Ви као новинарка и као информисана особаупознати са тим шта они нуде? Па са чим да будете упознати и Ви и грађани када они не нуде ништа? Осим ако се у неком контексту њиховим предлогом за решавање питања КиМ може назвати призивање Вучићевог убиства и најава пишања по његовом гробу.

 – Да ли ћемо икада, попут Албанаца са Космета или Хрвата у Хрватској, ма колико политички били различити, постићи конзенсус око најважнијих питања за државни и национални , не само развој, већ и опстанак, као што је питање Косова?

Објективно, јако тешко. Код нас је тешко постићидоговор и по много мање важним питањима, а као што рекох, опозиција се не бави политиком, него негацијом. У таквим околностима је трагање зашироким друштвеним консензусом, на шта је Александар Вучић позвао, врашки тежак посао. Ипак, Вучићев позив на дијалог је дао резултат. О проблемуКиМ се прича, има озбиљних људи који су изнели неке озбиљне ставове… У сваком случају, све је боље, него да попут ноја забијамо главу у песак и правимо се како је све добро, а сви знамо да није.

– Да ли, по Вама, постоји било каква реална варијанта у којој би актуелна власт, предвођена Српском напредном странком и Александром Вучићем, под притсиком светских моћника, признала независност самопроглашене албанске републике Косово?

Не.

 

Извор: Новосадски репортер

ТАКОЂЕ У МЕДИЈИМА