Припрема...

17. децембра 2013.

Развијати школски спорт, ради здравља деце


mj_sapvДаме и господо, посланици Демократске странке Србије ће подржати ову Стратегију. Сматрамо да је ово добар корак и добар правац, али да ли ћемо стићи тамо где смо кренули то ће показати време. Неколико речи желим да кажем које су, рекао бих, кључне за читаву Стратегију која је пред нама. Прва реч је доступност, било је речи о томе у неком претходном периоду и неколико колега је излагало на ту тему, и данас заиста имамо проблем када је спорт у питању, данас је питање да ли и талентована деца могу да се баве спортом, и управо због тога што се данас спортом баве врло често они који имају новца, резултати спортски су нам такви какви су. Ако узмемо нпр. фудбал који је увек био да тако кажем, али не бих желео да то звучи пежоративно, спорт сиротиње, а данас га играју мамини и татини синови, онда можемо закључити зашто су нам и резултати у фудбалу такви какви су. Постоји проблем и финансијске природе када је доступност у питању, али постоји и проблем доступности када је таленат у питању. Дакле, они који желе да стварају врхунске спортисте увек гледају то да ли то дете које долази да се бави спортом има талента за спорт којим жели да се бави, и наравно оно ће бити одбијено уколико нема талента апсолутно никаквог, али то не значи да то дете не треба да се бави било каквим спортом. Ту имамо проблем, дакле да се све више деце због тога што нема средстава или због тога што се нико не бави онима који нису предодређени физичким предиспозицијама или на било који други начин да буду врхунски спортисти, дакле имамо проблем са укључивањем те деце у спорт генерално. Наравно, нама се много тога у овој земљи извитоперило, и изменило, и окренуло наопако, па данас врло често чак ни тај део није важан, него је најважније дати чланарину, па сада чиме ће се бавити то није важно, да ли ће успети или неће, па се онда у тим школама врло често и од деце за коју се, што би се рекло, из авиона види да неће моћи да направе никакву спортску каријеру, прича како ће играти у „Реалу“ или „Барселони“, само да би се још више узело новца и да би се још више дало у њихов развој, а после када од каријере не буде ништа слегне се раменима и буде неко други крив.

Друго питање и друга реч коју желим да кажем јесте реч везана за финансије, плашим се да 38 милиона за оно што је наведено у Сратегији шта све треба да се уради је врло мало, дакле 38 милиона за опремање школских сала, за програм активне школе и додатно опремање игралишта у ситуацији када у самој Стратегији 12% основних или 15% средњих школа у Војводини нема адекватне услове за рад, мислим да је премало, јер треба видети да ли та буџетска ставка, ако је већ планирана за наредни буџет може да се повећа, посебно имајући у виду ово што сте и Ви госпођо Тепић рекли у уводу, да су сале и игралишта доведени, девастирани, фактички, употребом не од стране деце, него од стране оних којима су те сале и игралишта издавани, а ништа од тога није после улагано у њихову поправку.

Даље, питање Акционог плана, мислим да би кроз тај Акциони план, волео бих, наравно ни то није скупштински материјал, то ће бити вероватно материјал секретаријата, али верујем да ће бити негде објављен, па ћемо кроз њега да видимо и неке детаље који се тичу чињенице да ми заиста, демографија је ту неумољива, и ми заиста имамо све мање и мање деце у школама. Шта ћемо да радимо са школама у којима деце има довољно да играју стони тенис и то један против другога и тако да раде целе године? Морамо видети на који начин укључити школе са мање деце, тенденције уписа у неким школама итд. да видимо шта ће се ту дешавати, и то је оно што нас занима за неки наредни период.

Наравно, питање здравствене заштите, помињано је овде, ја бих само поновио да заиста на то треба обратити пажњу. Имамо случајеве, дакле, овај немили случај који се десио у Новом Саду, али имамо случајеве професионалних спортиста који су под сталним надзорима лекара, па се дешавају незгодне ситуације. Да се то не би дешавало та деца морају бити под некаквим надзором и наравно усавршавање професора физичке културе, да не буде да су то неке сада амбиције од те деце, јер знате када крену такмичења амбиције расту, нико не жели то „важно је учествовати“, то важи овако за јавност, свакоме ко се такмичи важно је да победи. Према томе, тај неки рад на припреми те деце да буде усклађен са оним што су њихове могућности, и верујемо да ће то дати резултат. Наравно, што више укључивања деце даће могућности за поправљање стања и у том професионалном спорту, јер ово би заиста требала да буде база за неки наредни период, па ће ваљда и српски спорт онда самим тим да почне да се опоравља.

И желео бих да само додам и да завршим тиме, да бих волео у Акционом плану да видим и каква је идеја што се тиче сарадње са Покрајинским секретаријатима везано за образовање, пре свега, али и са Републичким министарством, јер ако ће ово бити само издвојена иницијатива која ће се односити само на подручје Војводине, плашим се да не дођемо у ситуацију да онда неким временом каснијим или из неких других разлога буде заборављена, занемарена и да се једноставно са тим престане. Хвала.