Припрема...

25. новембра 2015.

„Реља јуниор“ поново у послу са ДС-ом


Напредњаци поставили питање због чега други понуђач са, за пет милиона динара нижом понуђеном ценом изградње спортских терена у Дому ученика „Никола Војводић”, није испунио условеза закључење уговора. Посао вредан 21, 6 милиона динара поверен зрењанинској фирми „Реља јуниор” Д.О.О.

Поступак јавне набавке за изградњу отвореног спортског терена са трибинама у Дому ученика средњих школа „Никола Војводић” била је тема конфереције за медије, одржане у уторак у седишту Општинског одбора СНС-а у Кикинди. На конференцији је говорио покрајински посланик Миленко Јованов, који је том приликом још једном поставио питање оправданости изградње овог објекта надомак 20-ак већ постојећих спортских игралишта, у оквиру спортског комплекса „Језеро”.

Процењена вредност јавне набавке за изградњу терена на површини 18 пута 32 метра износила је 18,4 милиона динара без ПДВ-а, а критеријум за доделу уговора била је најнижа понуђена цена. Позиву су се одазвала два понуђача, а посао је, што је за кикиндске напредњаке симтоматично, добила зрењанинска фирма „Реља јуниор” Д.О.О. са понуђеном ценом од 21,6 милиона динара, укључујући ПДВ.

Интересантно, у самој документацији или на сајту, ви не можете да пронађете никакав податак зашто овај други понуђач, који је понудио за пет милиона динара нижу цену изградње, није испунио услове да закључи уговор. Такође је интересантно да је јавну набавку добила фирма „Реља јуниор” из Зрењанина, која је итекако позната у нашем граду по одређеним стварима које су радили, а занимљиво је и то да је највећи број пројеката ова фирма реализовала у периоду власти Демократске странке– навео је Јованов, и као примере навео пружање услуга термовизијског снимања објеката, изградњу хладњаче за анимални отпад и постављање инфо панела у граду.

По речима Јованова, услугом термовизијског снимања од пре четири године, вредној 1.116.300 динара, били су обухваћени и непостојећи објекти у граду, попут оних на бројевима један и два у Светосавској улици:

Поставља се питање да ли је је то фиктивно урађено да би се попунио извештај о томе шта је урађено– изразио је сумњу Јованов.

Он је подсетио и да је „заслугом” зрењанинске фирме, хладњача за анималани отпад, грађена у окиру прекограничног пројекта Србије и Мађарске под називом „Заштита здравља животиња”, остала без употребне дозволе за шта је Општина Кикинда из буџета лане била принуђена да издвоји додатних десет милиона динара. По пројекту, читав посао вредео је 7,6 милиона динара, при чему је ИПА Фонд определио 85 одсто средстава, док је Општина Кикинда била у обавези да обезбеди преосталих 1,1 милиона динара.

Најпрепознатљивији пројекат ове фирме у нашем граду су инфо панели, који стоје на Тргу и не служе ничему. Вредност набаке и постављања десет информационих панела у склопу пројекта „Заједно за будућност Кикинда и Решица” била је 11.403.800 динара или, по тадашњем курсу, 98.366 евра. Ако је то за будућност, онда се заиста запитамо о каквој се ту будућности ради- оценио је Јованов и додао: -Нема никаквог програма унутра, већ панели стоје и кородирају и поставља се питање да ли та јавна набaвка заиста вреди онолико колико је плаћена.
На спорне радове, које је протеклих година у кикиндској општини спровела фирма „Реља јуниор”, Јованов ће, како је навео, указати покрајиснкој Влади и Управи за капитална улагања, при чему ће затражити и одговор на питање које услове није испунио понуђач који је понудио далеко нижу цену за изградњу спортских терена у Дому ученика.

НЕ ОСВРЋЕМО СЕ НА КАФАНСКЕ ПРИЧЕ

На питање новинара „Зашто се Општински одбор СНС не оглашава поводом напада на ову странку и када се њено име провлачи у медијима у негативном контексту?”, Миленко Јованов је одговорио:
Странкаје одучила да се на кафанске приче, трачеве и аброве, који се проносе кроз чаршију не осврће. Када неко буде поставио питање или критику које се тиче рада Срспке напредне странке или рада власти које је смислено и заслужује одговор, добиће одговор. Када неко буде у свом безобразлуку или изношењу неистина претерао, добиће одговор какав заслужује. То није спорно. Ствари о којима се причало биле су толико бесмислене да им није требало одговарати. Узмимо за пример једну од конференција која се одвија пре неку недељу. Постављено је питање зашто неко на неком билборду качи не знам чију рекламу, као да то уређује било ко у овом граду. Власник билборда одлучује шта ће му бити на билборду. Онај ко плати рекламу може да се рекламира. Друго питање је било како се финансира странка, а онда видимо да они који су прозивали, давали су три пута веће прилоге од оног за шта су друге прозивали. Не вреди спуштати ниво расправе на кафанска наклапања– закључује Јованов.