Припрема...

24. новембра 2015.

Скупштина опет у служби подршке политици ЛСВ


Поштовани господине председниче, поштоване колеге посланици, ми смо јуче имали седницу Одбора и ја сам на седници Одбора, као што је већ речено, издвојио мишљење. Покушаћу у ових пет минута да образложим зашто.

Прво, желим да кажем да уводно излагање председника Покрајинске владе уверило да сам требао да издвојим мишљење и да оно што сам мислио да су разлози за издвајање мишљења, да су то заиста оправдани разлози.

По мом неком схватању, постоје два разлога зашто ми данас расправљамо о овом питању. Први део су политички разлози, а из њих произлазе и сви остали и ја ћу у том контексту и говорити. Прво ћу рећи зашто из политичких разлога мислим да ово данас није ни требало да буде на дневном реду, нити да се упућује Народној скупштини Републике Србије, а онда нешто кратко и о самој садржини, то ћемо касније и у расправи још чути додатних аргумената.

Дакле, први пут се оваква слична ситуација десила у октобру 2014. године, када је пред нама овде била Декларација о промени Устава Србије и тада су штандови једне политичке странке, која чини владајућу коалицију, за коју чујемо да је водећа снага владајуће коалиције, ја то заиста и мислим, говорим о Лиги социјалдемократа Војводине и то говорим већ претходних две-три године да је то водећа политичка снага владајуће коалиције, то после видим да говоре и они, а нико није демантовао, дакле, и тада су њихови штандови били на улицама и тада су скупљали потписе и тада је Скупштина Војводине употребљена да се дâ додатна садржина и снага тој акција, која је била чисто политичког карактера. Сада имамо исту ситуацију. Сада имамо исту ситуацију, имамо опет штандове, имамо опет прикупљање потписа, имамо опет седницу Скупштине Војводине, која треба да се о том питању, које се на штандовима расправља, изјашњава и да тој причи целој, тој политичкој акцији, даје додатни легитимитет. Мислим да Скупштина Војводине, као таква и као институција, не би требала да буде довођена у тај контекст и у ту везу са активностима једне политичке странке и да буде фактички покривалица једне политичке акције.

Што се саме садржине тиче, мислим да се овде суштина, да је заправо, а рекао сам да једна ствар произлази из друге, ради о једној озбиљној политичкој акцији, види у једној реченици, која каже – писаћемо поново закон. Дакле, није довољно ни ове амандмане што пишемо, није довољно и сад, хипотетички гледано, да Скупштина прихвати све ове амандмане, нама треба нови закон. Нама треба, дакле, будућа прича до избора, до кампање, по оној старој маркетиншкој матрици која увек пали у политичком маркетингу, а то је – објасни некоме да је угрожен, а онда му објасни да ћеш ти да га спасеш од те угрожености и то сада имамо на делу и то сада видимо. Дакле, садржински, о веома великом броју питања, која су кључна за земљораднике којима се људи обраћају, ми добијамо следеће коментаре или тезе почињу – за очекивати је да се деси то и то, отвара се простор, па ће можда бити то и то, идеја нам је да се уради можда некад то и то, у пракси неће моћи да се примењује то и то. Ми имамо један читав низ тврдњи које нису засноване на чињеницама, него на предвиђањима, која можда буду, можда не буду. Каже се, и то је кључна прича, да ће се земљиште продавати странцима. Прво, чак је и господин Богарошки овде рекао да може да се деси и домаће, страно правно лице, страно правно лице основано овде, странац ако оснује правно лице овде, то је домаће правно лице и то врло добро знате, дакле, оно има фактички држављанство државе Србије и може да послује као домаће правно лице. На крају крајева, тих страних правних лица основаних у Србији, који већ имају хектаре и хектаре земље, имате колико хоћете. Имате и Ираца, имате и Мађара, имате и Хрвата, имате каквих хоћете правних лица, који су овде у Србији куповали земљу, тако да то није ништа ново, али оно што је проблем, то је да се не каже који су услови када се изједначе страни држављани са домаћим држављанима. Дакле, они ће имати иста права као и домаћи држављани да купују земљу, је л` тако.

По којим условима домаћи држављанин има право да купи земљу? Ако је држављанин Републике Србије, у овом случају, или држављанин земље Европске уније, ако има регистровано пољопривредно газдинство три године, је л` имамо странца који то има, немамо, који има механизацију у Србији, је л` имамо таквог странца, немамо, који има до 30 хектара у својој својини, је л` имамо таквог странца, немамо, и који има пребивалиште на територији општине најмање три године, је л` имамо таквог странца, немамо. Значи, тај странац треба да се досели овде три године, па да онда може да буде изједначен у својим правима са грађанима Србије. Дакле, још једна замена теза коју користите, а то је да поплашите људе да ће сутра да нагрну неки људи, који ће да купују њихову земљу.

Уставност, извињавам се, завршавам, дакле, неколико пута је поменута. Врло опрезно говорите о томе и то ми је, онако, врло индикативно, да када говорите о неким стварима, врло јасно тврдите, а када говорите о уставности, кажете – наше мишљење је да није у складу са Уставом, док око ових других ствари врло чврсто тврдите да је нешто овако или онако и да врло чврсто тврдите за ово. Значи, реците да је неуставно. Ако тврдите да је неуставно, кажите да је неуставно, поднесите сутра представку Уставном суду, па да видимо да ли је неуставно. Ја тврдим да ово јесте у складу са Уставом и тврдим да се овим прописују услови на начин како је то Устав предвидео. Ви тврдите да није. Можемо касније да расправљамо о томе.

Извод из стенографских бележака са 48. седнице СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ, одржане 17. новембра 2015. године

ПРЕДЛОГ АМАНДМАНА I–VI НА ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ