Припрема...

9. октобра 2018.

Све су маске пале!


Против Вучића ујединили су се сви који желе да Србија на Косову не добије ништа

После изутено садржајне и успешне посете председника Србије Александра Вучића Народној Републици Кини, разговора са кинеским председником Си Ђинпингом и потписаних бројних међудржавних споразума, потпредседник Главног одбора Српске напредне странке Миленко Јованов каже да је непојмљив успех политике председника Вучића да Србија од такве велике силе добије третман какав има.
– То је показатељ како озбиљна и одговорна политика, коју води председник Вучић, даје Србији на кредибилитету и како на Вучићеву доследну, искрену и отворену политику реагују представници великих сила. Дакле, када су видели да у њему имају саговорника који држи реч, који се понаша достојанствено и одговорно, као и да Србију не воде шибицари попут Тадића, Јеремића, Ђиласа и других, који једно причају, друго раде, а треће мисле и тако неколико пута током дана, и Кина је променила став према Србији. И уместо да се Вучићев труд и рад похвале, опет се јављају неки који се спрдају и којима је све смешно. Али добро. Они су се смејали Вучићу и за Железару, и за РТБ Бор, и за све и свашта, а Вучић је циљеве које је пред себе и Србију поставио, један по један, остварио. Онда дође прилика да се народ изјасни и о Вучићу, и о њима паметнима, па резултат тог изјашњавања буде много смешан свима, осим њима самима.

Недавно је гост Србије био потпредседник Индије, када се, такође, говорило о економској сарадњи. Колико сарадња са Истоком и увођење најсавременијих технологија могу да помогну привредни развој Србије?
– Србија је деведесетих била у ратном окружењу и изложена санкцијама, док су се друге земље незадрживо развијале, уводиле нове технологије и нова знања. У време највећег технолошког бума, српска привреда је уништавана у НАТО агресији, а након тога, уместо техничког усавршавања и напретка, уследила је невиђена пљачка и распродаја свега и свачега, уз идеју водиљу да ће Србија да живи од трговине и услуга. Дакле, много тога смо ненадокнадиво пропустили и сада, кроз сарадњу са Индијом и Кином, имамо шансу да прескочимо неколико степеника и станемо у ред развијених земаља.

Како видите Србију данас, након спроведених економских реформи и живе дипломатске активности председника Вучића? Колико се стање променило у односу на Србију пре 2012. године?
– Мислим да речи оснивача Светског економског форума, Клауса Шваба, најбоље дају одговор на ово питање. Шваб је рекао да је Србија била земља у готово очајном стању, која је пропадала и да је свима било јасно да је само питање када ће да се закључају врата, а да данас, четири године касније, може да се констатује да је Србија једна од најуспешнијих земаља, не само у региону, већ и да има стопу раста и суфицит у буџету какве немају ни многе земље у ЕУ, и да је нада читаве југоисточне Европе. Тај пут од ивице пропасти до земље наде југоисточне Европе није био лак, захтевао је много тешких одлука, али захваљујући храбрости председника Вучића да се такве мере спроведу, а видимо да данас и лидери попут Владимира Путина имају проблема у спровођењу економских мера, и подршци грађана Србије, пре свега пензионера, данас говоримо о Србији која је непрепознатљива у односу на слику из 2012. године.

ВОЈВОЂАНСКИ АУТОНОМАШИ ЈАВЉАЈУ СЕ УВЕК КАДА ТРЕБА СРБИЈУ УДАРИТИ С ЛЕЂА

У последње време јављају се они који сматрају да Војводина нема довољно аутономије. Да ли сматрате да ће се у будућности ићи на отварање ове теме?

– А јесте ли приметили да се такви по правилу јављају када Србија крене да решава неке своје проблеме? Видите ли ту чудну коинциденцију да се војвођански аутономаши увек јаве да Србију ударе с леђа, док је окренута на неку другу страну? То је пракса још из комунистичког времена када су САП Војводина и САП Косово и служиле само да се Србија ослаби и да се на њу врше притисци, па се по тој матрици и данас понашају. Они јесу тренутно политички маргинални, али не мислим да се било ко у Србији сме нехајно понашати у вези са том појавом.

Сада, када је држава спасена банкротства и када се економија опоравља, недавно смо у једним новинама могли да прочитамо да је „боље имати дефицит, него суфицит у државној каси“. Како сте схватили ову поруку?
– Као још једну генијалну мисао која ће ући у анале глупости и мржње. Кад не знају више шта ће, када економски резултати јасно показују да је Вучић успешан, онда они окрену ствари наопачке, не би ли тако оспоравали оно што је апсолутно неоспориво. Вероватно мисле и да је боље бити глуп, него паметан, и зато то, поред мржње, примењују у пракси.

Опозиција је оштро напала и посету председника Александра Вучића Косову и Метохији, као и сваки његов труд да се постигне компромисно решење. Како коментаришете то што су се против њега удружили и делови цркве, и НВО, и опозиција свих боја – Ђилас, Јанковић, Јеремић, Обрадовић, Стаматовић… (за време чије власти је Косово једнострано прогласило независност)?
– Не само то, него су најбезочније нападали Александра Вучића зато што је са сином дошао на КиМ. Првог председника који је своје, а не туђе дете довео на Косово, они су напали психопатским коментарима. Ваљда им је нормално да се деца шаљу само у Лондон и Брисел, док се они Београду бусају у „јуначке“ груди, па их затекло што Вучић и то ради обрнуто у односу на њих. Истовремено, ови други га оптуже тако да испадне да је Вучић лично палио гуме и правио барикаде на путу, а не Албанци. Страшно је то што су се сви ујединили у политици која подразумева да Србија на Косову не добије ништа. Потпуно је неважно из којих мотива ту политику воде, важно је да су апсолутно сви у истој колони и да су све маске пале. И патриотске и све друге.

Како оцењујете подршку српског народа на КиМ председнику Србије и његовој политици?
– Народ на Косову и Метохији и сам зна ко се за њега бори и не можете га слагати празним причама. Они су се бар тога наслушали у прошлости и добро препознају оне који би да га злоупотребе за стицање неких бедних политичких поена преко њихових леђа. При том, они масовно дођу да подрже и поздраве свог председника и када дође да им саопшти тешке и болне истине, а са друге стране, ове капућино – патриоте неће нико да слуша ни када причају најзаводљивије лажи, јер је народу тога доста и од лажи му је мука. Хоће људи да знају на чему смо и како да се спасава оно што се спасти да.

Каква решења косовског чвора нуди опозиција, управо они који су некада били на власти у Србији, чија је политика повлачила границе са КиМ, а који су сада најгласнији у бланко осуди сваког потеза председника Вучића?
-А ко је чуо било које решење од опозиције? Има ли тог човека игде на свету? Немају они решење зато што њих није брига ни за народ, ни за Косово, ни за Србију у целини. Њима је једина брига како да се дочепају фотеља и власти. И мисле да је Косово добра тема да се до власти дође. Они рачунају да је на теми Косова пао Стамболић, па после њега Милошевић, па Коштуница, па Тадић, па ће они на истој теми да руше Вучића. Само не схватају да народ у Србији не верује онима који кажу да нешто не ваља, а нису у стању да понуде било какву алтернативу. Макар и гору, али алтернативу. Не схватају да су сви побројани падали на теми Косова зато што нису имали одговарајуће решење. Они би сада да руше јединог који се бори да до некаквог компромисног решења дође, који сагледава и наше снаге и наше слабости, како данас, тако и у будућности, и који је успео у томе да Србија једну већ завршену и изгубљену утакмицу поново игра, и то са могућношћу да у њој нешто и добије, а све то да би они дошли на власт, иако немају ни благу идеју шта би радили, а камоли некакво решење. Њима је Косово само оруђе за долазак на власт и ништа више од тога, и то су доказали када су били на власти. Па ко би био луд да то подржи?!

Видели смо да се по питању КиМ јављају и појединци и државе који се деценијама залажу за што неповољнија решења за српски народ, али да су бројни и они који подржавају политику Србије. Колико је у решењу косовског чвора важан међународни фактор?
– Никада на Балкану проблеми нису решавани без уплитања међународног фактора. Исто тако, питање је да ли би на Балкану уопште било толико проблема да нема тог уплитања. У сваком случају, има неких међународних фактора који неће и не желе да виде усправну, снажну, богату, војно опремљену Србију. Зато им је потребан некакав замрзнути конфликт, који ће увек, у складу са својим интересима, по потреби да пале и гасе. Нама то не одговара. Србија мора да има стабилан економски развој у континуитету у наредних десет, двадесет година. Некакав нови сукоб, некакав нови рат довео би до тога да из Србије оде свако ко може. Александар Вучић једини међу лидерима држава насталих распадом СФРЈ то види, док други као да, нити разумеју њега, нити сопствени народ који им одлази у много већем броју, него што је у Србији случај.

Извор: СНС Информатор