Одлука Уставног суда о Статуту Војводине је неспроводива, сматра чланица стручне радне групе Одбора за уставно правни положај Скупштине Војводине Мирјана Томић Јовановић.
Она је на трибини Војвођанског клуба рекла да се “поступак усаглашавања Статута не врши у односу на одредбе Устава, него сагласно заузетом становишту и мишљењу Уставног суда, којим је практично извршена ревизија уставних одредаба.” Тиме је, оценила је Томићева, Уставни суд “злоупотребио свој положај”.
Она је у стручној радној групи представила посланичку групу Лиге социјалдемократа Војводине и, у односу на осталих шест чланова стручњака права, имала је издвојено мишљење. У образложењу свог става Томићева је између осталог рекла да је Уставни суд одлуку донео на основу својих “ригидних и догматских” ставова, према којима је Србија високо централизована и унитарна држава у којој су аутономне Покрајине само облик административних територијалних јединица.
– Члан 179. Устава је у извесном смислу најчистији и представља једини извор за тумачење положаја аутономних покрајина. Према томе то што је Статут подзаконски акт посебне врсте чију садржину одређује Устав, не може бити разлог да се у тексту Статута не регулишу питања из Устава и закона – рекла је она.
Томићева је казала и да је у радној групи остала усамљена са мишљењем да аутономија Војводине није основана Уставом из 2006. године, како је то наведено у тексту Статута, који је радна група након усаглашавања са Уставом предала Одбору за уставно-правни положај. Потсетимо, Уставни суд је својом одлуком од 5. децембра прошле године оценио две трећине Статута неуставним. Покрајинска скупштина је добила рок да до 6. јуна правни акт усклади са Уставом. Радна група, састављена од стручњака права, предложених од стране посланичких група покрајинске скупштине, написла је нови текст оспореног документа, који ће након консултација бити упућен на усвајање посланицима војвођанског парламента.
– Чланови радне групе су постигли сагласност у формулацији члана 1 став 1. Статута којим је АПВ дефинисана као територијална јединица Републике Србије основана Уставом. Сматрам да таква формулација је пре свега нетачна. Јер, АПВ није основана Уставом из 2006. године – навела је она.
Како је објаснила постоје две примарне одлуке које су важне за формирање аутономије, то је одлука Скупштине изасланика народа Војводине 21. јула 1945. и одлука Трећег заседања АВНОЈА 10. августа 1945. којом је потврђена одлука народа.
– То су две одлуке о историјској прваној чињеници битне за настанак и формирање аутономије Војводине – закључила је Томићева.
С друге стране Миленко Јованов, представник Демократске странке Србије, која је пре пет година поднела захтев за оцену уставности Статута, Томићеву изјаву да је Уставни суд своју одлуку донео нелегитимним тумачењем највишег правног акта државе, коментарисао као “највећу глупост коју у животу још није чуо.”. Јер, објаснио је Јованов, који је председник Покрајинског одбора ДСС-а и посланик у војвођанском парламенту, није проблем у Уставном суду, него у томе што је власт у Војводини, предвођена Демократском странком покушала да дефинише аутономију шире него што Устав допушта. Како је навео “то је био прилично бедан покушај прављења нечега што је немогуће”.
– Наравно и ДСС сматра да аутономија мора бити остварена у пуном обиму, али у складу са Уставом. Тотално је смешно сад образложење да је Уставни суд донео нелегитимну одлуку. И не знам шта би друго могао на то да кажем него да већу глупост у животу нисам чуо. – приметио је Јованов.
Он је рекао и да је “потпуно будалаштина да је Уставни суд извршио ревизију Устава” јер, суд је само вратио Статут у оквире које је Устав поставио.
– Уставни суд није извршио ревизију, али Демократска странка јесте и те како извршила ревизију Закона о преносу надлежности и Статута Војводине. И то је Уставни суд вратио у оквире Устава. Они не могу да се помире са том чињеницом па и даље продубљују проблем. У пристојном свету и нормалним државама одлука Уставног суда или Врховног суда се не доводи у питање на начин који се то ради у Србији. То је врхунски безобразлук и формално правно и теоријско правно – додао је он.
Ержебет Марјанов/Дневник
