Изјава ТАНЈУГ-у
Из последњих потеза представника покрајинског режима Бојана Пајтића, јасно се види да се почело са реализацијом идеје о интернационализацији тзв. „војвођанског питања“.
Посета председника Скупштине АП Војводине Бриселу и његово тражење да Европска унија врши надзор над радом Уставног суда Србије и контролу спровођења његових одлука, представља најжешћи напад на суверенитет Србије, још од проглашења тзв. „независности“ Косова и Метохије. Ово што је председник Скупштине Војводине, као представник покрајинског режима тражио у Бриселу, не представља ништа друго него позив Европској унији да Србију третира као протекторат. Ако господин Пастор не зна, или је заборавио, подсетићу га да је надгледање рада судова у Србији већ била тема и то 1914. године, када је Аустроугарска ултиматумом од Србије тражила да ради на територији Србије управо оно што он данас, век касније, нуди Европској унији, па се питам да ли је, уопште, свестан шта је тражио од својих бриселских пријатеља?!
Кад су већ ишли у Брисел да се жале на стање у сопственој земљи, поставља се питање да ли се делегација покрајинских властодржаца сетила да се у Бриселу пожали на корупционашке афере које се све чешће повезују управо са режимом који и они сами представљају, јер „војвођанско питање“ више није ни питање аутономије, ни питање надлежности, како то они представљају, него питање борбе ротив корупције и криминала у Србији. Такође, поставља се питање да ли би Кацин и Филе смели да коментаришу одлуке Уставних судова Чешке и Словеније на начин на који то раде када је у питању Србија.
У сваком случају, сматрамо да овај антидржавни потез не сме остати без реакције званичних органа државе Србије, јер ако се овај насртај на суверенитет државе прећути, или дозволи, исте или још жешће нападе на суверените Србије треба очекивати у блискојбудућности са разних страна.Најзад, управо овакве појаве и захтеви, као и понашање представника ЕУ, који из без оваквих позива немају пријатељски став према независности, суверенитету и територијалном интегритету Србије, показују исправност политике политичке неутралности Демократске странке Србије.
