Даме и господо, мени је заиста, не бих рекао фасцинантно, али у сваком случају интересантно, да данас слушам аргументацију о томе да нам не треба и да једноставно нису услови за издавање хартија од вредности, дакле, потпуно супротну аргументацију у односу на аргументацију коју смо слушали на истом овом месту приликом доношења Одлуке о издавању хартија од вредности, да је то заправо потребно, неопходно како би се финансирали одређени пројекти. Дакле, нећу цитирати сам себе и нећу понављати оно што сам тада говорио, али се сећам да сам упозорио да је стање на тржишту такво да емитовање хартија од вредности неће решити проблем који постоји са недостатком новца и да просто треба размишљати о неком другом виду финансирања потреба које постоје. Међутим, тада ми је било речено да то моје становиште није тачно и да грешим, а сада у образложењу се управо то наводи, тако да сад нема потребе ја сам себе да цитирам, пошто ме ви на неки начин овде у најмање парафразирате, ако баш не цитирате, имајући у виду стање и услове на финансијском тржишту одустајете, нисте реализовали планирано задуживање, односно нисте емитовали обвезнице, али се сада јавља и друго питање, а то је питање шта је са Одлуком о задуживању и емитовању хартија од вредности. Дакле, Одлука остаје да постоји и она вам даје право да ви у неком наредном периоду у складу са том Одлуком поступите. На пример, код следећег буџета или код неког ребаланса тамо негде крајем следеће године пред изборе. Тако нешто ми пада на памет, не мора значити да ће то да се деси.
Што се тиче самог документа о задуживању, интересантно је то да за само неколико месеци, фактички, имамо две потпуно опречне одлуке, потпуно опречна образложења, а да за то време нисмо чули барем једну реченицу, да кажемо – ето, нисмо добро проценили у време када смо ту Одлуку доносили.
Што се тиче саме политике, а буџет најбоље показује која је политика владе било које, па тако и регионалне, тако и Покрајинске, ми оно што заиста видимо и што на неки начин није добро, то је да се поново гро средстава, видећемо то на Извештају Покрајинског фонда за развој пољопривреде, дакле гро средстава опет иде Јужнобачком округу, Новом Саду, итд. Дакле, ја заиста постављам питање каква корист од аутономије, овде се у овим декларацијама стално пише како је аутономија, не знам, доказ децентрализације, доказ не знам ни ја чега све, а ми овде заправо имамо само замену београдизације новосадизацијом.
Одвајају се средства за реализовање изградње Жежељевог моста. Дакле, ја заиста немам ништа против да Жежељев мост буде завршен, али да ли знате да између Меленаца и Башаида постоји такође мост на коме пише: „Прелазите на сопствену одговорност“? Када ћете то да реконструишете? Када ћете да реконструишете путеве по Банату, када ћете да реконструишете неке друге потребе које имају они грађани Србије који живе у Војводини, а ето, немају ту срећу да живе у Новом Саду? Када ће они да дођу на ред? Сви капитални објекти, сва изградња заврши се овде.
Дакле, није ово начин на који треба трошити новац који се налази у покрајинском буџету, просто зато што онда сама аутономија, као таква, губи смисао. Јер, ако је ово превелика територија да би се из Новог Сада видела и Кикинда и Зрењанин и Панчево и Вршац и Сремска Митровица, хајде онда да причамо о аутономији Срема, Баната и Бачке, јер очигледно да ово овако не функционише. Мени из Кикинде и нама из Кикинде је потпуно свеједно да ли ћемо некога да вучемо за рукав у Новом Саду или у Београду. Ја не видим никакву разлику у принципу и у суштини, а очигледно је да се на то своди.
Дакле, нема одговора на то – како је то емитовање обвезница пре неколико месеци било добро, а сада је непотребно, односно не непотребно, него се на то не иде. Нема одговора на то – шта ћемо са остатком Војводине која није у Новом Саду? И, просто, политика и политичка порука коју шаље и овај ребаланс, као и буџет уосталом, је по мом мишљењу лоша и зато га не треба подржати. Хвала.
