Изјава за медије
Не чуди ме да се пиштољџији Саши Јанковићу, који се окружио Ђиласом, Шапићем, Мишковићем, Јеремићем и осталим „поштењачинама“, привиђа Сицилија из осамдесетих година.
За разлику од пиштољџије Јанковића, који у иностранство одлази да би се по хотелским собама грчио од стреса и беса, Александар Вучић путује да би за Србију постизао добре и важне договоре и отварао сва она врата која су јој годинама, због шибицарске спољне политике Јанковићевог партнера Вука Лимуновог Јеремића, била затворена.
Чини се, бар према данашњим изјавама, да је Јанковић почео и у Србији да се грчи од стреса и беса и то зато што је Александар Вучић имао, за Србију успешне посете Русији и Куби.
И тиме Јанковић показује да су грађани били у праву када су проценили да је недостојан места председника Републике, а након тога су и неки људи из његовог најближег окружења дошли до спознаје да није достојан ни много нижих позиција.
