Годину за нама су обележили избори. Почела је победом Александра Вучића на председничким изборима, а завршила се изборима у пет општина у Србији, где је СНС победила. Како гледате на резултате које је постигла Српска напредна странка?
И фантастична и убедљива победа Александра Вучића на председничким изборима и сјајна победа изборних листа које је предводио у Неготину, Пећинцима, Костолцу и Мионици, показују да грађани Србије подржавају Вучићеву озбиљну и одговорну политику. То је политика слободне и самосталне Србије, која води рачуна о интересима државе. Економски резултати који су, такође, резултат те политике и који се огледају у отварању фабрика, смањењу незапослености и економском јачању Србије довели су до тога да се повећавају плате и пензије, а подсетићу да је само пре неколико година држава била на корак од банкрота и постављало се питање хоће ли плата и пензија уопште бити.
Српска напредна странка остварила је још једну велику победу и у нашој средини. Кандидати које сте подржали изабрани су за председнике месних заједница у осам од девет села.
Није то било изненађење. Ако погледате резултате које је у нашим селима остваривао Александар Вучић, односно резултате изборних листа које је предводио, видећете да је подршка Вучићевој политици од народа који живи у селима нашег града константна и убедљива.
Замерке дела опозиције односиле су се на наводно подмићивање бирача?
А шта сте очекивали да ураде лидери кикиндске опозиције Жељко Бодрожић, Мики Панић и Мићо Стојановић? Да кажу како међу 17000 грађана, који су имали право да се кандидују на изборима за председнике месних заједница, нису пронашли ни једног јединог који је желео да буде њихов кандидат? Па лакше им је да слажу, а и лепше им звучи него истина. Ипак, народ их је прозрео и послао им јасан одговор. Не заборавите да су они позивали на бојкот избора, а народ им је дао одговор у виду највеће излазности на изборима за „кнезове“, односно председнике Месних заједница, од када се избори организују по том моделу. Дакле, 2008. године излазност је била 37,56 одсто, 2012. године 38,82 одсто, а уз бојкот тих политичких громада, по хладном времену када је лакше било остати код куће него изаћи на изборе, излазност је била 47,94 одсто. И сада Ви очекујете да ће они да кажу „доживели смо дебакл, неспособни смо“, па наравно да неће, него ће лажима да покушају тај дебакл и сопствену неспособност да сакрију.
Чини се да опозицији дајете све мање аргумената да вас критикује. Локална власт у последње четири године функционише практично без икакве афере.
Не да нису у стању да пронађу афере, јер их заиста и нема, него нису у стању ни да смисле ништа конструктивно. Све се своди на причање већ прежваканих прича и личну мржњу, али неће народ да гласа за некога ко зна да мрзи, али не зна да понуди никакво решење ни за шта. Мада, критиковали су они и отварање погона Мекафора и Зопаса и изградњу индустријских зона и изградњу кружног тока и отварање граничног прелаза и добијање награде “Европска диплома”, једног од највреднијих признања у Европи. Они већ пет година убеђују народ да је боље немати, него имати, али им на срећу не иде…
Били сте један од најжешћих заговорника обједињавања јавног сектора у Кикинди. Како данас гледате на стварање ЈП “Кикинда” и рад овог предузећа?
Мислим да смо посигли ефекат који смо желели – добили смо модерно и ефикасно јавно предузеће које на најбољи начин може да задовољи потребе грађана. Да ли има простора да се још ствари унапреде – наравно да има, али основни циљ је постигнут, а можемо да причамо о надградњи и детаљима.
Упућени кажу да сте лобирали код министарке Зоране Михајловић да се убрзају радови на завршетку пута Кикинда – Башаид и изградња кружног тока на улазу у град, да сте помогли Музеју, Гуслама, Библиотеци, Геронтолошком центру да добију одређена средства, били сте и на састанцима са представницима града у Покрајинској влади код Игора Мировића. Како сарађујете са локалном самоуправом у том погледу?
Нема ничег природнијег у томе што радим колико могу за град у коме сам рођен и одрастао и у коме живим са породицом. Ипак, џаба и позиција и контакти и добра воља, ако немате и локалну самоуправу која зна шта хоће и која има конктретне планове и пројекте. Искрено, био сам поносан због начина на који су представљени пројекти Кикинде у Покрајинској влади крајем прошле године. Кикинда је једна од ретких локалних самоуправа која је тачно знала шта хоће, имала комплетне пројекте и документацију и која је предвидела и сопствено учешће у реализацији пројеката. То показује озбиљност и Павла Маркова, као градоначелника, и његовог тима. Уверен сам да ће и грађани бити задовољни када се реализује оно што је договорено, посебно оно што је договорено у вези са улагањима у нашу болницу, али пошто градоначелник не воли да се прича о пројектима пре почетка њихове реализације, зауставићу се на овом месту.
Шта нас очекује у наредној години?
И овај почетак године ће обележити избори. Овога пута београдски где ће бирачи моћи да се определе да ли су за оне који раде за народ, или су за Ђиласа, Шапића, Јеремића, Јанковића и остале, који би да раде за своје џепове, Мишковића и друге тајкуне. Оно што нас у Кикинди очекује је пре свега реализација неких инвестиција које су раније договорене, реализација једног дела инфраструктурних пројеката и, наравно, обележавање стогодишњице од када се и Кикинда, заједно са Сремом, Банатом, Бачком и Барањом присајединила Србији. Мислим да ће тај догађај бити обележен на величанствен начин и на државном и на покрајинском нивоу, а уверен сам да ћемо и ми достојанствено обележити овај велики датум.
Извор: Нове кикиндске новине
