Изјава за медије
Уместо да се извини због бедног покушаја да злоупотребом смрти Оливера Ивановића ушићари неки политички поен за своју маргиналну политичку организацију Борис Тадић је још једном показао зашто га је народ у Србији отерао на политичку маргину.
Можда је овај офуцани манекен помислио да су грађани заборавили то што је више водио рачуна о помадама, него о држави и народу, али ће се ускоро уверити да по обичају греши и да му никада грађани Србије неће заборавити да је заједно са својом жутом бандом довео Србију на корак од банкротства, као ни то што је својом сулудим понашањем показао да би и Србију и њене интересе мењао за светионик на Јадрану, или бар за Северинин аутограм.
Најзад, подсећам да је и нека Баба Симана, са којом су Тадића поредили неки његови данашњи политички партнери, примењивала обичај да пљуцка иза плота на боље и успешније од себе, измишља, лупета и халабучи, само не би ли себе чинила значајнијом него што јесте. Баш тако је успешно догурала и до тога да је спомињу и у републичком парламенту. И да не буде неке забуне – овде говорим искључиво о сличности методологије размишљања и делања Баба Симане и Бориса Тадића.
