Након што се најео прасетине и одморио од одмора, Вук Јеремић је наставио да доследно спроводи своју политику, која има за циљ да цело независно Косово по моделу две Немачке постане чланица УН, а да држава Србија на Косову нема апсолутно ништа.
Ту је политику водио у време када је, на несрећу Србије, био министар иностраних послова, када је постављао границу на Јарињу и Брњаку, постављао питање Међународном суду правде које је за последицу имало мишљење које каже да одвајање Косова и Метохије није супротно међународном праву, када је уводио Хашима Тачија на седнице Савета безбедности УН да говори уместо УНМИК-а, када је шибицарио и лагао Кину и Русију, изместио питање КиМ из УН и пребацио га на Европску унију, када је радио иза леђа преговарачком тиму Србије…
Зато његово глуматање некаквог патриотизма може само да изазове гађење, јер се иза те лоше одглумљене фасаде налази биће које је нанело несагледиву штету држави Србији и њеним интересима на Косову и Метохији и које данас чини све што може да та штета буде и већа и зато је предмет обожавања албанских медија.
Најзад, Вук Јеремић и даље није одговорио зашто је од амбасаде арапске државе Катар у Берлину, која је 2011. године признала „независност“ Косова, добио 200.000 евра и какве то везе има са политиком коју води.
