Доказани лажов Вук Јеремић, који у два дана на две различите телевизије каже две дијаметрално супротне ствари и за обе тврди да су истина, поново покушава да избегне одговор на питање зашто је од катарске амбасаде у Берлину добио 200.000 евра, за које послове је од свог сарадника Патрика Хоа, који чами у затвору у САД, добио пет милиона евра и ко му је и за какве противуслуге дао 7.5 милиона евра за председничку кампању?
И када год му се ова питања поставе, Јеремић уместо одговора на њих покаже нешто из своје богате палете комплекса, фрустрација, неостварених болесних амбиција и лажовске природе. Дакле свега, осим истине.
А зашто од народа Јеремић крије истину и од истине бежи као „Ђаво од крста“? Да ли зато што су му пријатељи и сарадници осумњичени за шверц оружја, или зато што су, поред шверца оружја, осумњичени и за међународну корупцију? Да ли се плаши да објасни своју улогу у том фином и пробраном друштву међународних хохштаплера? Или га само плаши она народна „са ким си, такав си“?
