Нови Статут добијамо. Његовој изради надлежни у локалној самоуправи пришли су максимално озбиљно и одговорно. Највиши нормативни акт Кикинде, усклађен с одговарајућим законским одредбама, у исто време прилагођен овдашњој реалности, биће ваљан правни оквир града, пријемчив за употребу зарад ефикасног функционисања наше локалне самоуправе.
Тим речима, у најкраћем, будући Статут Кикинде образлаже Миленко Јованов, председник Градске комисије за статутарна питања и нормативна акта, која је предлагач поменутог акта. Сачињен је нацрт Статута, који је подложан критици и евентуалној корекцији.
„Пре скупштинске процедуре и усвајања текст иде на јавну расправу, с могућношћу да буде допуњен одговарајућим примедбама, предлозима и сугестијама“ – каже Миленко Јованов.
„Најзначајније промене прате измене Закона о локалној самоуправи. Ми смо, иначе, били у обавези да ускладимо Статут с новим законом. Али, пошто је садашњи Статут града Кикинде катастрофално написан, јер је у великој мери контрадикторан и најдиректније супротан закону, закључили смо у Комисији да је у овом тренутку најбоље потпуно „освежење“ Статута, односно да га урадимо од почетка. И Статут се, није тајна, прави по моделу Сталне конференције градова и општина. И он би сада, такав какав је, уколико би се сутра, без измене, усвојио, апсолутно био у складу са свим важећим прописима, при томе различит у односу на најважнији документ који је у примени док се нови не донесе.“
Надлежна градска комисија, поштујући законску обавезу, у предлог Статута унела је одредбу да поново имамо савете месних зајеница.Јованов напомиње да остаје функција председника МЗ, али ће ту бити и колегијално тело. Шта је ту недоумица у односу на досадашњу праксу?
„Мислим да би искуство Кикинде могло да буде поучан пример за друге, односно да се могло ићи обрнутим путем. Не да је требало да ми правимо корак уназад, него да ови други начине корак напред. Могли смо да уведемо неки савет који би имао одређену саветодавну улогу, с председником, који би доносио одлуке. Показало се у пракси да врло често ти савети тешко скупе кворум, да се ти људи у њему разиђу у одређеним стаововима и погледима. Да не набрајам шта се све још дешава на терену: да не могу да донесу одлуку, да се блокира рад, да се праве одређени проблеми…Све то негативно у Кикинди протеклих година нисмо имали,јер је, с инокосним органом МЗ, било превазиђено, па ми је просто жао што није остављено локалној самоуправи да сама бира модел управљања. Али, ми смо ту одредбу ускладили са оним што закон налаже. Најбоље је да се онда иде са што мање чланова савета, да их је, рецимо, три или пет, да лакше функционишу. Али то је остављено за касније. Будући Статут само дефинише да постоје савети.Потом ћемо у локалној самоуправи одредити како ће савети изгледати, које су све њихове надлежности…“
Новина у будућем Статуту је одредба да је празник града 29. децембар, као подсетник на за овдашњи свет скоро непознат, а изузетно значајан, историјски датум. Тог дана 1892. године Кикинда је, наиме, први пут званично стекла градски статус, добивши, уз Сенат, свог првог градоначелника, Ристу Телечког.
„Тога дана у руководство града ушли су, како представници Срба, тако и представници Мађара и Немаца, који су живели на територији града Кикинде.Та чињеница овом датуму даје потпуно неутралан карактер,то му је највећи квалитет. Имали смо, иначе, раније проблема са одабиром дана града. Та се прича просто попела на виши ниво. Сви, ето, у одређеним моментима постају стручњаци за историју, за све и свашта. И друге средине су имале дилеме, сличне разгороре и полемике на ову тему. Али, не знам да је неки други град остао без свог дана.Ова Комисија није себи дала за право да се прогласи свезнајућом. Контактирали смо наш Градски архив, подуже разоговарали са тамошњим људима од струке. Они су имали одређене предлоге. Није само у оптицају био овај датум као могући Дан града, за који смо се на крају определили, јер је, заиста, најприкладнији.На одабиру нам, заиста, нико не може приговорити, јер за то нема ни најмањег основа.“
Кикинда ће, новим Статутом је прецизирано, имати три грба, донекле хералдички коригована, али без суштинске измене. Остаје, наиме, као кључни симбол, лав с одрубљеном мушком главом, наводно турском, набоденом на сабљу. Јованов оправдава такву доследност:
„Нигде не пише да је то турска глава, хералдичари чак тврде да је то по правилу татарска. Постоје, иначе, за око, много језивији грбови од нашег кикиндског.Не видим разлог зашто би се ми одрицали наше прошлости и традиције. Ни у том делу Статута нисмо хтели да будемо препаметни, па смо ангажовали Српско хералдичко друштво, које је имало увид у све предочене симболе града Кикинде. И хералдичари су пронашли оно што је за Кикинду у овом тренутку најоригиналније. Определи ли су се за варијанту да сви постојећи градски хералдички симболи буду укључени у грб.“
Јавна расправа о нацрту будућег Статута града, сроченог на 56 страница, траје до 4. јануара. Јавна презентација највишег градског правног акта заказана је за 27. децембар у 18 сати, у свечаној сали Градске куће. Јованов позива суграђане да дођу и изнесу предлоге и сугестије.
СКУПШТИНА ГРАДА
Јованов вели да Комисија, на чијем је челу, предлаже да Скупштина града и даље има 39 одборника. Разлог је једноставан. Локални парламент добро функционише с толиким саставом. А што ваља, по логици – не треба мењати.
ГРАДСКО ВЕЋЕ
У нацрту Статута предложено је да Градско веће има седам чланова, што је у оквирима законске могућности. То је, у односу на реалну ситуацију и потребе саоуправе, минимум. Није, нагалашава Јованов, реално да град воде само градоначелник, његов заменик и пет чланова Већа, јер ти функционери имају превише обавеза, које се гомилају. Правећи паралелу са прошлим врменима, Јованов подсећа на, како каже, крајње демагошки потез власти ДС из 2009. године, када је број чланова тада Општинског већа, кобајаги због уштеда, са 9 смањен на пет. Чисто замајавање Кикинђана, сматра наш саговорник, јер су прекобројни „већници“ експресно удомљени на одлично плаћеним радим местима у самоуправи.
Извор: Нове кикиндске новине
