Вук Јеремић је наставио са праксом пљувања сопствене државе увек и на сваком месту. Иако сви знају да му је Србија резервна држава које се сети само када му све друге опције пропадну, Јеремић изнова и изнова изненађује грађане ове земље својим безобразлуком, огавним и бескрупулозним лажима.
Посебно је трагикомично када о корупцији у Србији говори онај који је од Србије највише узео, отео и опљачкао, трпајући народне паре у сопствене џепове, односно једна од најкорумпиранијих битанги која је, уз Драгана Ђиласа, потекла из жутог картела, и која, уз Ђиласа, представља слику и прилику жуте клептократије.
Једина разлика у односу на Ђиласа је у томе што је Јеремић своје коруптивне послове раширио по целом свету, па се уортачио са међународним битангама и пробисветима који данас, попут Патрика Хоа, чаме по белосветским затворима. Питање је, само, када Јеремић очекује да им се придружи, али не као посетилац, него као цимер у ћелији.
