Једино што Драган Ђилас данас у Бриселу није ни покушао да уради, јесте да објасни европарламентарцима зашто на изборе излази удружење „1 од 5 милиона“ иза кога, по речима самих лидера те групе, стоји управо он, односно, зашто на изборе не сме да изађе под својим именом и презименом, него се јуначки сакрио иза својих омладинаца и студената.
Пропустио је Ђилас да каже и како је намагарчио велики број својих опозиционих колега, тако што их је приморао на бојкот, а затим, када су се сви одлучили за ту опцију, на изборе послао суштински своје удружење грађана.
Све остало што је Ђилас радио је већ виђено и понавља се по ко зна који пут да лидери дела опозиције о Србији најгоре говоре и по Србији највише и најстрашније пљују чим пређу границу и нађу се у друштву странаца.
И зато му неће помоћи ни сакривање иза студената и омладинаца, ни бежање од избора, јер презир и гађење према таквом понашању, није само политички став који се исказује подршком на изборима, већ и трајни вредносни и људски отклон и прављење непремостиве разлике између честитих и поштених грађана, који воле и поштују своју Србију и Драгана Ђиласа.
