Само потпуно аморалне ништарије, отроване безграничном мржњом, могу да се односе према насиљу као прихватљивом, или као неприхватљивом, у зависности од тога ко је насилник, а ко жртва.
Јасно је да су Ђилас, његови медији, његови ботови и његове странке у стању да оправдају буквално све, свако насиље и свако зло које би се десило ономе кога перципирају, чак не као противника, већ као некога ко не учествује са њима у хистеричном, хорском, пљувању свега и свакога ко није са њима.
Најзад, све то говори да Ђилас и његов кружок немају никакве принципе, никакве идеје, никакву политику. Они, чак ни према насиљу нису у стању да се одреде, не као политичари, већ као цивилизовани људи.
Они су истовремено у стању да арлаучу када их неко попреко погледа, да цвиле и слине када им се каже нешто што им се не свиђа и да истовремено правдају свако насиље, ако је усмерено против некога ко не припада њиховом кругу и сладострасно се церекају када се њиховим политичким противницима прети да ће плутати Савом и Дунавом, да ће бити јурени по улицама, вешани на бандере, трпани у логоре и слично.
Њихово сулудо становиште да је дозвољено и пожељно тући свакога ко није са њима, неће бити прихваћено у српском друштву. Држава ће од насиља заштитити сваког грађанина, без обзира на његово политичко или било које друго опредељење.
Јер, зато и јесте држава, а не кружок помахниталог, исфрустрираног и побеснелог тајкуна, који би и преко мртвих газио не би ли се некако опет дочепао државног буџета и народних пара.
