У праву је Драган Ђилас када каже да ће се наредни избори тицати деветогодишње власти председника Вучића и Српске напредне странке. Међутим, и на Ђиласову жалост, тицаће се и дванаестогодишње власти бившег режима, од чега је сам Ђилас, на различитим позицијама, у власти био пуних девет година. Дакле, три четвртине. Био би он на власти и свих дванаест, него, сведоче људи из тих кругова, тадашњи премијер Ђинђић му није дао ни да се приближи власти, а био је расположен и да га хапси због неких превара и лажног представљања.
Како год, народ ће на наредним изборима имати прилику да упореди резултате рада. Шта је урадио Вучић, а шта Ђилас и бивши режим. Колико ауто-путева, школа, болница, домова здравља, мостова… Колика је била просечна и минимална зарада онда, а колика је сада, колика је била незапосленост и слично.
На Ђиласову жалост, када се ствари поставе у ту раван, избор ће се свести између посвећеног рада за Србију и лоповлука. Између напредовања Србије и напредовања Ђиласових компанија, јер једино оне напредују када је Ђилас на власти. Затим, између економског оснаживања грађана и Србије као државе и економског оснаживања Маурицијуса и сличних егзотичних офшор зона.
Дакле, око тога ће народ да се изјашњава, уколико храбри Ђилас поново не буде јуначки побегао са мегдана.
Најзад, и ако буде побегао, нека заборави да ће насиљем освајати власт и спречавати изборе. Србија није Мултиком. И никада неће ни бити.
