Грађани Србије су данас још једном имали прилику да се увере да окупљања у организацији опозиционих политичких странака под називом „Србија против насиља“, никада и нису били грађански протест, него покрет Ђиласа, Алексића, Ћуте и осталих представника бившег режима.
Они ни данас нису удостојили грађане ниједне политичке поруке, ниједног предлога, или става. Ни данас ни реч нису рекли о Србима са Косова и Метохије, ни глас нису рекли о томе да је Куртијев полицајац који је пуцао на српску децу пуштен да се брани са слободе. Њих то, најкраће речено, не занима.
Уместо било какве политике, уместо некакве идеје од које би корист имали грађани Србије, уместо да бар вербално стану у одбрану српског народа на Косову и Метохији, они су се бавили одбраном медијске империје Ђиласа и Шолака и оговарањем председника Вучића. Према томе, сада баш свакоме може да буде недвосмислено јасно да је сваки глас за ову галерију ликова, глас који ће да заврши у Ђиласовој каси. И метафорички и буквално.
И зато је на народу да одлучи.
Са једне стране је повратак у прошлост, у време катанчења фабрика, отказа, пљачке народа и државе, а богаћења тајкуна и слугерањске, послушничке политике на штету српских државних интереса, што би била директна последица враћања на власт Ђиласа, Алексића и осталих примерака бившег режима.
Са друге је политика председника Вучића која подразумева свакодневну, упорну борбу за напредак Србије, за сваки нови километар пута, за изградњу нових болница или школа, и политика самосталне и независне Србије, која се руководи својим, а не интересима странаца.
