Увек је непријатно слушати Мирослава Алексића, или Драгана Ђиласа када говоре о томе како брину о народу, јер када им је народ дао прилику да воде рачуна о његовим потребама, они су бринули само о себи и ништа их друго није занимало.
Алексић, рецимо, када је дошао на чело Трстеника као кадар Г17 Плус, уместо да брине о народу, правио је породични бизнис кроз невладин сектор. Његов „Фонд за унапређење ресурса грађана“ унапредио је ресурсе њему и његовој фамилији и никоме више и то новцем Националне службе за запошљавање!
Ђилас, са друге стране, сам признаје ових дана да су му фирме приходовале 619 милиона евра у периоду када је био на власти.
И ту долазимо до будућности о којој народ одлучује 17. децембра. Или ће народни новац бити трошен за комбинације Ђиласа и Алексића, или ће се улагати у путеве, пруге, школе, плате, пензије…
Просто, новца нема и за једно и за друго и то најбоље доказује мрачни период власти Алексића и Ђиласа, када је народ био без посла, Србија без фабрика, када се нису градили путеви и пруге, јер је приоритет био да људи на власти зараде паре, а не да се држава гради и да народ живи боље.
Зато је на народу да изабере – да се развој Србије заустави да би се развијале Ђиласове фирме, односно Алексићева невладина организација, или да јасно кажу да Србија не сме да стане и да подрже политику председника Вучића.
