ИНТЕРВЈУ – МИЛЕНКО ЈОВАНОВ, члан Председништва СНС и шеф посланичке групе СНС у Народној скупштини
Чини ми се да је овај мандат почео тамо где се претходни завршио и да људи из опозиције немају намеру да престану да унижавају Скупштину и од ње праве полигон за своје бесмислене акције. Разлика је само то што су овог пута у скупштинску салу ушли сви „велики лидери“ опозиције. Међутим већ на првим седницама се показало да ти људи немају никаквог дара за политику.
Овим речима почиње разговор за „СНС Информатор“ Миленко Јованов, шеф посланичке групе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ и члан Председништва СНС, и објашњава како му изгледа нови скупштински сазив. У прошлом сазиву, како каже, само се Зоран Лутовац мучио док је читао говоре, а сада су му се придружили и Драган Ђилас и Здравко Понош.
У овом мандату можемо да имамо мало такмичење међу њима. Рецимо, ко чита најбрже, ко најтечније и слично. Такође, показало се да ти људи нису у стању да чују ни реч која им је упућена као одговор на бројне увреде упућене, пре свега, председнику Вучићу. Дакле, у стању су да вређају и износе најгоре лажи, али, истовремено, њихове нежне душе нису у стању да поднесу одговор упути. Све то толико јадно и отужно изгледа, да само поглед на њих показује колико је наш народ био мудар када им је, у збиру, дао мањи број мандата него у претходном сазиву. Са друге стране, у нашој групи било је доста промена, има много нових посланика и наши чланови могу да очекују да ће велики број нових људи временом избијати у први план.
Како бисте оценили предизборну кампању за локалне изборе? Чини се да је била мирнија него неке прошле кампање…
Наша листа је нудила конкретне одговоре на питања и захтеве грађана. Са друге стране сте имали прилике да видите сав аматеризам и незнање људи који нису у стању да доставе уредну изборну документацију, а камоли нешто више од тога. Јесте ли чули негде шта су њихови планови? Како ће да реше питања важна за грађане? Нема тога… Али има мржње према председнику Вучићу, деструкције, насиља… И друго, док ми свакодневно разговарамо са народом, они седе по кафићима, грицкају пластичне кашичице и пишу статусе на друштвеним мрежама. И мисле да је то кампања. Искрено, не би ме било брига за то да резултате сопственог нерада не покушавају да прикрију лажима и нападима на наше људе који вредно и марљиво раде и боре се за политику председника Вучића.
Шта Вам кажу људи са којима се се сусретали током кампање, колико су задовољни?
Имао сам много разговора са народом. Неки од тих разговора не буду ни пријатни, ни лаки, али сваки разговор са грађинима се окрене у нашу корист када се спомене председник Вучић и сви резултати које је постигао. Друго, јасно је да народ нема поверења у партије и лидере бившег режима, тајкуне у политици, дезертере и циркуске атракције на привременом раду у политици. И треће, народу је потпуно јасно да су ти људи радили врло лоше. Уништили су републички буџет, упропастили су покрајину, уништили су локалне самоуправе. У разговору са људима јасно се може чути да напредњаци воде нашу земљу у добром правцу и да је председник Вучић прави човек да води Србију у тешким и изазовним временима у којима живимо. Јер народ у председенику Вучићу види човека који доноси тешке и храбре одлуке које воде Србију правим путем.
Опозиција је инсистирала на измени Закона о јединственом бирачком списку, а затим су се, првом приликом, саплели о исти тај закон и предали фаличне изборне листе, а онда за то опет оптужили власт да их саботира…
Они су незнање и нерад подигли на ниво врлине, па није ни чудо што су им се такве ствари десиле. Погледајте тај начин размишљања – они тражили измене закона, они предложили измене закона, они попуњавали своје листе, прикупљали документацију итд. али смо им ми криви за пропусте које су направили. Па, како?! Али то је најјаснији показатељ да ти људи немају никакав осећај одговорности за било шта. Понашају се као размажена деришта.
У међувремену, одржана је седница Генералне скупштине УН на чијем дневном реду је била резолуција о Сребреници. Како сте се осећали док сте гледали председника Вучића заогрнутог заставом Србије?
Мислим да се сваки грађанин Србије осетио поносним на целокупни рад председника Вучића у вези са том седницом. Наравно, његово излагање било је оно што смо сви видели и заиста је било и храбро и одважно и аргументовано, и у лице је сасуо све разним лицемерима и силницима. Међутим, то је био само завршетак дугог процеса који је подразумевао бројне непроспаване ноћи, сате и сате разговора, преговора, објашњавања… И свеукупни утисак ми је да оваквог лидера, који се овако посвећено, упорно и храбро бори за нашу земљу и српски народ ма где живео, нисмо имали, а питање је и да ли ће се икада више појавити неко такав. Председник Вучић савршено разуме како ствари функционишу, сагледа ситуацију, разуме оквире у којима се одиграва борба, а онда уђе у арену потпуно свестан последица по себе и у немогућим условима оствари фактичку победу за нашу земљу и народ. Нема код њега кукања, нема слегања раменима, или констатације да су нам противници превише јаки, па и не вреди да се боримо. Нема одустајања. Када погледате реално, предлагачи те резолуције су на својој страни имали све. И новац и моћ и утицај и силу. Србија и Срби имали су Вучића. И они нису успели у својим намерама, а ми можемо да будемо задовољни постигнутим у овим околностима. И то све говори.
Због наступа у УН и због лавовске борбе, неки у региону назвали су председника Вучића „страшном машином“…
Верујем да су били у шоку. Прво због посвећености, енергије и храбрости председника Вучића, а затим и због чињенице да се супротставио највећим силницима света. Мислим да је за њих, који су увек трчали странцима под скуте, тако нешто непојмљиво. Просто, неки људи су одгајани и васпитавани на начелу да ће странци да им заврше оно што не могу сами и да се странцима не сме противуречити. И није то од јуче. Погледајте Андрићеву „Травничку хронику“. Ти у региону треба коначно да почну да слушају председника Вучића да би га разумели, а не да би му одговарали, вређали га или лагали о њему. Председникова порука да треба сами да решимо своје размирице и уредимо међусобне односе је позив човека приврженог миру, који искрено жели да најзад читав овај регион крене напред. Нажалост, мислим да ће његова рука остати у ваздуху, као и небројено пута до сада.
Како оцењујете пројекат Експо 2027. године и како видите Србију 2028. године?
То је историјски пројекат за нашу земљу који ће на конкретан начин променити живот грађана на боље, не само у Београду, него у читавој Србији и то на више начина. Прво, Србија ће имати сјајну промоцију у свету, а то је важно због будућих инвестиција и планова развоја. Друго, инвестициони циклус везан за ЕКСПО биће снажан импулс нашој економији. И управо због тога, али и резултата постигнутих у претходним годинама, можемо да кажемо да ће ово бити тај одлучујући искорак у развоју Србије после чега више неће бити повратка уназад.
Ана Брнабић има нашу безрезервну подршку
Каква је сарадња са новом председницом Народне скупштине Аном Брнабић?
Заиста одлична. Ана се сјајно снашла и као да је рођена на том месту. Унела је другачији дух и динамику на седницама и заиста се труди да омогући да Скупштина ради свој посао, да га ради на нормалан и цивилизован начин, као и да заузме место у друштву које јој припада. Имаће за све то нашу безрезервну подршку, али, нажалост, не очекујем разумевање опозиционих посланика, јер пошто немају политику, пошто немају никакву стратегију, пошто су лењи и нису посвећени послу којим се баве, не преостаје им ништа друго него да циркусом и скрећу пажњу на себе.
