Коментарисао сам за Српски телеграф наставак кампање против породице председника Александра Вучића – прво је Срђан Шкоро рекао да Данила Вучића треба послати у рудник и туширати уранијумом, а затим се на то надовезао Ненад Кулачин и навео да уместо уранијума треба користити сумпорну киселину.
То што се деловање опозиционих новинара и активиста претворило фестивал лудила на коме се свакодневно такмиче ко је већи психопата, мањи је проблем од чињенице да је такво умоболно деловање добило подршку највеће парламентарне опозиционе странке.
Дакле, иступи Шкора, Кулачина и осталих, заправо, су вербализација онога за шта се залаже и Драган Ђилас и то је проблем за читаво друштво, јер показује да на политичкој сцени и у Скупштини имамо опозицију која у прогону, малтретирању и садистичком мучењу деце политичких неистомишљеника види легитимно политичко деловање.
То никако није добро и зато ће се СНС трудити да се још јаче и боље бори за политику председника Вучића, која насупрот овом лудилу, народу нуди економски напредак, даљи развој Србије и мир и стсбилност у земљи.
