На данашњи дан навршава се тачно девет година од покушаја убиства Александра Вучића, тадашњег премијера Србије, у Поточарима, где је отишао да положи цвет и поклони се сенима убијених, а за тај покушај атентата никада нико није одговарао пред судовима БиХ, нити је истрага надлежних државних органа БиХ дала било какве резултате.
Миленко Јованов, шеф посланичке групе СНС у Скупштини Србије, гостујући у емисији „Усијање“ на ТВ Курир, рекао је да никада није било воље институција БиХ да се открију и процесуирају починиоци овог срамног напада:
„Чак и држава која више изгледа као провизоријум, него као озбиљно уређена држава као што је БиХ, може то да открије и реши, није им за то потребан Шерлок Холмс да разреши мистерију. Нису пронашли ни учиниоце ни налогодавце покушаја атентата, а све је било покривено снимцима и све се види на камерама. Нису открили починиоце јер би онда морали да их питају ко им је то рекао да раде. Тако да су смислили да се то клупко не распетљава и да је најбоље све то оставити по страни“.
Према његовим речима, то је једна мрља и ружна слика за БиХ. Што се Србије тиче, председник Вучић је на тај камен одговорио испруженом руком за сарадњу. Србија данас, како је рекао, гледа у будућност, гледа како да се овај регион развија, како да економски напредује, како да људи живе боље.
„Имате људе који су се заробили у рововима из 1995. године, који су у преддејтонском стању, они су свој наратив и темељ свог постојања засновали на том да су они народ-жртва, што делимично јесте тачно. Јесу страдали Бошњаци, али страдали су и Срби. Да им је заиста стало до правде и коректног односа у БиХ, барем неко би се из ових структура које су се данас појавиле у Поточарима – појавио у Братунцу и показао пијетет према српским жртвама. Пришли су на игнорантски начин свим жртвама које нису бошњачке, правећи од себе једину жртву тог рата, што је нетачно. Са друге стране, у код свог народа уградили су мржњу и позив на освету. И то избија из сваког говора у протеклих икс година“, рекао је Јованов.
Кометаришући срамни говор Дениса Бећировића, председавајућег Председништва БиХ данас у Поточарима, када је рекао да није прошла опасност од Србије и српске војске, Јованов је упитао шта је то Србија урадила 1992. године? Да ли је Србија послала Рамиза Делалића, оног што је убио старог свата на Башчаршији? Да ли је Србија све то организовала и како је Србија могла да изазове грађански рат, где су комшије ратовале међусобно, и како је Србија протерала Србе из Сарајева?
„Тај наратив постоји и у Загребу, и у Сарајеву, однедавно и у Подгорици, али и у делу београдске чаршије, у либералним, грађанским круговима – Србија је увек и за све крива. Та порука се формира из једног центра, они добију формирану поруку коју после понављају као папагаји. Данашњи позив Бећировића је позив на сукобе и на рат. Ту поруку могао је да пошаље на било ком другом месту, а изабрао је да је пошаље са места на којем је требало да се поклони жртвама. Ако није имао шта паметно да каже, могао је да ћути, а он је са места на којем су људи страдали позивао на рат и претио Србији“, навео је Јованов.
Србија данас, како је објаснио, размишља искључиво о развоју, расту и миру, као што је и те 2015. године председник Вучић, после напада у Поточарима, угостио Бакира Изетбеговића и остале у Београду.
„Бећировић је искористио прилику када су камере целог света усмерене ка њему да понови причу, а то је управо оно што сам рекао, да је у њиховом коду освета, јер на гробовима не причате о новом рату. Друга ствар, све оно о чему смо говорили приликом предлагања и усвајања Резолуције о Сребреници на ГСУН, показало се као истина: да ће резолуција бити употребљена не у корист мира и напретка, него управо да се напада Србија, да се прети, да се позива на освету, да се добије покриће за овакве лудачке изјаве. Зато је њима била потребна та резолуција и добро је што је доживела крах какав је доживела. Била је то апсолутна победа председника Вучића, који је на својим леђима све изнео, да Србија не остане убележена на начин на који су они желели“, објаснио је Јованов.
Он се осврнуо и на породичну историју и открио да му је прадеда убијен на Гаравицама код Бихаћа, заједно са још 12.000 Срба, Јевреја и Рома, од стране комшија муслимана.
„На том споменику Поздерци су касније покушавали да напишу да су ту страдали родољуби, али заправо страдали су Срби. Није он био убијен зато што је родољуб, него зато што се крстио, а не клањао. Као што су негирали злочине које су починили у Другом светском рату, тако су негирали и злочине које су починили у овом последњем рату. Хашки суд је показао да има јасну политичку улогу да својим пресудама поткрепи оно што треба да буде писана историја рата на простору бивше Југославије. Значи, Срби су криви за све. А како то да докажемо, па тако што ћемо да осудимо све Србе, а ове друге ћемо да ослободимо“, навео је Јованов и поручио да ће наш најбољи одговор да буде тај што ћемо да градимо нашу земљу, да радимо даље, да се развијамо и подижемо економију.
„Србија гради пруге и путеве и према њиховој земљи, али и тамо где у Србији живе Бошњаци, где путева никада није ни било. Србија говори тиме што је Бошњак потпредседник српске Скупштине, што имају министра у Влади, што две највеће бошњачке групе имају представнике у Влади Србије… Све то не мора да буде, али тако ће да буде и убудуће, јер ми немамо комплексе и немамо тај проблем. А они како желе. Испружена рука председника Вучића остала је да виси у ваздуху. Џабе и помоћ кад је у питању економија и корона и све остало. Ми причамо о 2027. години, а они још нису стигли ни до 1997. године, они причају о томе како Дејтон треба распаковати. А што су га потписивали“, упитао је Јованов.
Разговор је закључио констатацијом да на челу Србије није човек који ће да каже да му то и није нека част и који ће да каже како се буди уз Северинине песме, него човек којем је стало до тога да Србија буде јака и стабилна, и који то постиже. А то што они сада нарушавају мир на Балкану, то што буквално позивају на нови рат, то нека се њихови спонзори мало размисле да ли им треба.
