– Канцеларије у Бановини су препуне. Кад је посланичка група ДСС-а затражила од Покрајинске владе да достави податак о тачном броју запослених, добили смо да их има 1.200. Неки сумњају да је број запослених с 800, колико је наслеђено 2000. године, приликом промене режима, порастао чак на 1.800, не рачунајући запослене у јавним предузећима и установама. А и да их је „само” 1.200, и то је огроман број који указује на повећање од 50 одсто од 2000. године до данас – каже за „Дневник” посланик ДСС-а у Скупштини Војводине Миленко Јованов.
Он наводи да није упознат с детаљима Нацрта закона о запосленима у јединицама локалне самоуправе и аутономним покрајинама, али претпоставља да се правни акт пре свега односи на права и обавезе службеника. А кад је реч о Војводини, примећује посланик, проблем је пре свега с бројем запослених и сврхом запошљавања тако великог броја људи.
– Уместо да покрајинска администрација буде оперативна и ефикасна, она је трома. Њен политички део отуђен је од народа и његових проблема. Добили смо праву бирократију, која води рачуна само о себи – сматра Јованов.
Уверен је у то да се садашње стање може решити променом система, како објашњава, да покрајинска администрација постане средњи ниво власти, и да води рачуна о грађанима, а не само о себи.
– Волео бих да покрајински заштитник грађана прочита Нацрт закона, који су услови за заснивање радног односа, пошто се врло често говори о националној заступљености запослених. По мом мишљењу, нико нема право да некога анкетира о националној припадности. Постоје јасни услови о томе како се запошљава у покрајинској управи. Према томе, ако је неко дискриминисан због своје националне припадности, то се најоштрије мора спречити, али имам осећај да неки људи намећу да морамо у покрајинској администрацији да запошљавамо људе „по кључу” – примећује.
Како додаје, у сваком случају биће интересантно како ће све то нови закон регулисати.
– Да би се дошло до кључних промена, мора се променити читав систем. Ова покрајинска власт функционише по принципу оне народне „Сами себе заплићемо, сами себе расплићемо” – закључује Јованов.
