Шеф посланичког клуба напредњака у Народној скупштини и члан Председништва СНС, иначе наш суграђанин, у емисији „Око магазин“ говорио на тему хоће ли 2023. бити година расплета, или нових заплета како у свету, тако и код нас, како се ратна збивања у Украјини рефлектују на Србију, шта ће бити са Косовом и Метохијом, како релаксирати односе са Хрватима и Бошњацима, како се у садашњој деликатној ситуацији понаша опозиција…
Где је Србија у 2023. и хоће ли ово бити година расплета, или година нових заплетаг? Шта ће бити наше кључно спољнополитичко питање у склопу глобалних дешавања попут рата у Украјини и претпоставке остварења наговештаја чувеног америчког дипломате и теоретичара Хенрија Кисинџера да ће, када оружје утихне и склопи се мир, уследити нови светски поредак, који ће се јасно разазнати у централној и источној Европи и адекватно – одсликати на Балкану.
Овим уводом, који парафразирамо, новинар Милица Кулић започела је интервју са Миленком Јовановим, шефом посланичког клуба напредњака у Народној скупштини и чланом Председништва СНС, иначе нашим суграђанином, у култној емисији РТС „Око магазин“ емитованој пре неколико дана. Уследио је подужи, врло садржајан и занимљив, разговор.
– Мислим да ће нам главни спољнополитички изазов бити везан за унутрашње питање Србије. А то је Косово и Метохија. Треба пронаћи добар модел сарадње и баланса у односима са свима заинтересованима за ово питање. Сада имамо интересантну ситуацију да, управо због сукоба у Украјини, одређене силе, пре свега западне, желе по сваку цену да добију од Србије некакакав резултат који би њима одговарао за касније преговоре око решавања питања Украјине. Извесно је да ће то за нас бити веома клизав терен. Али сам уверен да ће председник Вучић, као што је чинио и до сада, наћи начин како да заштити интерес Србије.
У коју страну онда треба да гледа Србија, уследило је новинарско питање, уз констатацију да међу несврстаним земљама има и оних које су признале независност Косова, као и да има чланица Еврпске уније које то нису учиниле. У Савету безбедности, опет, седе Русија и Кина. Ко су данас савезници Србије?
-Савезници Србије су, захваљујући политици коју смо водили, сви они са којима можемо да сарађујемо у интересу наше земље. Сматрам, да не треба да се опредељујемо у идеолошком смислу, како смо, иначе, некада чинили – јасан је Јованов.
Јованов констатује да нико у овом тренутку не може да процени да ли ће 2023. бити година расплета за спољну политику Србије ако она буде година расплета за Украјину. Додаје да су вести о рату, које свакодневно стижу, прилично опречне и изазивају недоумицу.
–Једна страна тврди једно, друга саопштава друго. Искрено се надам, мислим да је то у интересу не само Србије, него целе Европе, и света ако хоћете, да се рат што пре оконча, јер ће последице тог сукоба трајати ко зна још колико година након његовог завршетка – упозорава Миленко Јованов.
Србија је, како је казала Милица Кулић, у марту прошле године два пута у УН гласала за резулуције којима се осуђује руска агресија на Украјину, али је и једина европска држава која Русији није увела санкције. Сагледавајући у том контексту политичка размимоилажења код нас, Јованов констатује да један део опозиције каже да треба да се определимо за једну, а други део опозиције за другу страну у сукобу:
–А ми у СНС сматрамо да треба да се определимо за Србију и за оно што је наш интерес. Имамо наше питање које решавамо, а то је Косово и Метохија. Зато не смемо да себи у стомак скачемо тиме што ћемо се опредељивати, навијати за једну или другу страну у сукобу, као у филму „Три карте за холивуд“. Дакле, било би потпуно неодговорно да се ми расправљамо и свађамо унутар наше земље, а да сопствени проблем тиме занемаримо.
Да ли се из Кијева и Москве види Косово и Метохија, упитала је Кулићева, уз нагласак да су се у последња два месеца убрзали догађаји. Представници Српске листе због спора о регистарским таблицама и неформирања заједнице српских општина изашли су из косовских институција.Уследила су хапшења Срба, на Бадњи дан упуцани су српски дечак и младић, а рафал из аутомобила испалио је припадник косовских безбедносних снага.
–За мене и странку којој припадам свака варијанта која подразумева независност Косова и Метохије, или било ког другог дела Србије, апсолутно је неприхватљива – јасан је Јованов. Можемо да, у том првцу, очекујемо притисак. Када погледате све ово што се дешавало у претходном периоду схватате да је некоме очигледно у интересу да пре него што се седне за сто, а мораће се сести, јер се сваки рат заврши разговорима, да се оствари одређени уступак Србије када је у питању Косово и Метохија. Све то чине да би могли да кажу да је Украјина сасвим дру-го питање и да се не може на исти начин посматрати, односно да се врате оном свом старом замишљеном моделу, а то је да је Косово суми генерис питање, које је решено на један начин, а да то не важи ни за један други случај, у свету.
Ова година почела је помало неочекивано, казала је Милица Кулић, па у том смислу, као симболички гест ради бољих односа Србије и Хрватске, апострофирала недавну прославу православног Божића у Српском народном вијећу у Загребу. На том истом месту, подсећања и поређења ради, 2004. године тадашњи хрватски премијер Иво Санадер, из ХДЗ, као први тамошњи званичник изговорио је „Христос се роди“. То је сада учинио и Андреј Пленковић. У божићном говору актуелног хрватског премијера ни овога пута, наравно у најружнијем контексту, није изостало помињање Слободана Милошевића. Такво понашање Јованов саркастично коментарише као уобичајени, у сваком случају неприкладан и непристојан, узвратни гест на руку помирења, коју Вучић пружа не само Хрватској, него и Бошњацима и Сарајеву, а која врло често остане – у ваздуху.
ГЛЕДАЈМО У БУДУЋНОСТ
– Они (Хрвати и Бошњаци) једноставно ту руку помирења Александра Вучића не желе да прихвате. Они живе у некаквом свом концепту, у некој причи онако како су је замислили негде деведесетих година, у којој су само они жртве, а Срби само агресори. А то је неистина. Међутим, постоје неке друге ствари, председник Вучић је о томе говорио. Ако не може да се прича о прошлости, хајде да причамо о будућности.Ту нас бар ништа не спречава да сарађујемо – поручује првим комшијама први напредњак у Скупштини Србије.
ЕВРОПСКА УНИЈА И БАЛКАН
Уредница „Око магазина“ подсећа да ће лик Николе Тесле на кованици од 50 центи, који се прави у Хрватској, пролазити целом Европом, те да је у овој суседној земљи од 1. јануара валута евро. Хрватска је у Шенгену, значи – припада простору без унутрашњих граница Европске уније. Уследило је питање госту емисије – да ли је то још једном подцртало границу ЕУ са овдашњим простором.
– Било је доста таквих гласова управо из Европске уније да не мисле да се шире. Ја се надам да неће бити тако. За западни Балкан било би веома важно да буде део ЕУ. А с друге стране, не можемо довека чекати да се неко тамо смилује и схвати шта је интерес народа који живе у западном Балкану – објашњава у „Око магазину“ РТС Миленко Јованов.
Приредио: М. Иветић
