Када год Бора Новаковић жели да види криминалца, довољно је само да стане пред огледало.
Тада, у огледалу може да види појаву која је учествовала у крађи гласова у Скупштини Србије, када је супротно законима физике истовремено био у Солуну и Београду.
Може да види и лопужу која је политичким утицајем и притиском за себе изгурала пресуду у прекршајном поступку, како не би била осуђена у кривичном, баш као што су му осуђени сви сарадници, који седе у затвору због корупције у вези са изградњом Булевара Европе у Новом Саду.
Може да види и како изгледа саучесник у свим могућим аферама жуте новосадске и покрајинске власти.
Може да види одраз онога који попут најгорег уличара и битанге напада полицајца који врши своју дужност, а може да види и како изгледа отац, чији син разбија просторије Српске напредне странке по Новом Саду.
Дакле, све то може да види овај професор марксизма који у својој политичкој каријери има мноштво афера и ниједан резултат.
Међутим то што сопствене карактерне особине бесрамно приписује другима, не може се објаснити марксизмом, али сигурно може неком другом науком.
