Политика, 28.11.2020.
Искрено сам био запањен текстом уважене, озбиљне и искусне новинарке Мирјане Чекеревац у озбиљном и угледном листу Политика. Наиме, госпођа Чекеревац је у тексту „Скупштинска толеранција“ (Политика, 28.11.2020.) имала потребу да се позабави и мојом маленкошћу, што свакако није спорно и, штавише, представља ми задовољство што сам на себе скренуо пажњу, као што сам већ рекао, једне искусне и озбиљне новинарке најозбиљнијег и најугледнијег листа у Србији. Међутим, спорно је што је госпођа Чекеревац у два пасуса која је посветила мени навела шест догађаја и у вези са њима чак девет пута погрешила.
Најпре је, уважена, озбиљна и искусна новинарка Чекеревац, навела да сам неколико пута „тражио `дисциплиновање` социјалиста“. Тачно је, међутим, да то нисам тражио ниједном, или бројем и словима: 0 пута. И то свако, ко има вољу да сазна чињенице да не би јавно износио паушалне и неистините тврдње, може веома лако да провери у стенограмским белешкама, или прегледом видео снимака седница Скупштине, на скупштинском Јутјуб каналу. Једини пут када сам реаговао поводом посланика који су, како каже уважена новинарка Чекеревац – „међусобно комуницирали“, односио се на посланицу Српске напредне странке, која седи иза мојих леђа.
Ово је, дакле, била прва грешка написана у наведеном тексту од суботе. Друга се, логично је, природно надовезала на прву, па је уважена, озбиљна и искусна новинарка Чекеревац, навела да сам госпођу Смиљу Тишма, која је, како се наводи у тексту: „са својих 90 година, председавала конститутивној седници“, исправио у изговору мог презимена на такав начин, да је „свако ко је гледао имао мучан осећај непријатности“. Срећа, па снимци мог обраћања од 22. октобра ове године постоје како на Јутјуб каналу Народне скупштине, тако и на каналу Српске напредне странке, па је апсолутно свако ко је заинтересован у могућности да види и чује да сам тада, крајње мирно и прилично једнозначно, без било каквог геста, мимике, или тона у гласу, изговорио: „Јóванов поштована председавајућа. Нисам Јовáнов“. Ни реч више и ни реч мање од тога.
Затим је озбиљна и одговорна новинарка Чекеревац дала оцену мог обраћања, на исту тему, председавајућој Елвири Ковач и Ивици Дачићу и опет погрешила. Оба пута, дакле и када је устврдила да сам се Елвири Ковач обратио „шармантно“, као и да сам се Ивици Дачићу обратио „много строже“. Нити сам у првом случају био шармантан, нити сам у другом био строг. Једнако сам их исправио код изговора, уз, заиста изречену опаску госпођи Ковач, да се у Зрењанину и Кикинди моје презиме различито акцентује.
Као да изношење ове четири грешке нису биле довољне, уважена госпођа Чекеревац је у даљем тексту навела и догађај који се десио на скупштинском заседању у четвртак претходне недеље, али га је препричала толико нетачно, да сам се запитао да ли сам тој седници и том догађају уопште присуствовао. Међутим, како сам уверен да озбиљна и одоворна новинарка, попут госпође Чекеревац, не би себи допустила баш да погреши и у вези са присуством особе о којој пише у догађају који покушава да опише, ипак сам остао у уверењу да знам о ком догађају се ради. Наиме, мој страначки колега и пријатељ, Александар Мирковић, је у свом обраћању неколико пута погрешно изговорио моје презиме. То је било занимљиво и комично и мени и председнику Скупштине, господину Дачићу, управо због мог сталног инсистирања на тачном изговору. Чак сам у једном моменту, наравно шале ради, показао председнику Скупштине на Пословник, ондосно да ћу да тражим повреду Пословника због нетачног изговора презимена, а, након тога је председник Скупштине, опет шаљиво, подсетио Мирковића како да презиме акцентује. Самим тим, будући да је говорио Мирковић, а не ја, реченица: „Јованов је застао у говору“ је колико неистинита, толико и бесмислена, а како је уважена озбиљна и одговорна новинарка Чекеревац након шале у којој сам и сам учествовао видела мој „кисели осмех“, заиста нисам сигуран да знам да објасним, али га свакако није било.
На крају, уважена госпођа Чекеревац, своје писање о мени завршава како га је и започела – грешкама. Лако је проверљиво, јер то пише и у мојој биографији на мом сајту milenkojovanov.com, да нисам из „ДСС прешао у СНС“, јер сам ДСС напустио на седници Главног одбора, 23. маја 2015. године, а у Српску напредну странку сам се учланио 12. августа исте године. Нити ове податке кријем, нити су они недоступни јавности, баш као што је доступно да ме на конференцији за новинаре приликом учлањења у Српску напредну странку јавности представила Зорана Михајловић, а не Александар Вучић, тако да председник моје презиме није могао да изговори ни тачно, ни погрешно, јер, просто, није био присутан. Ово је, дакле последња, девета грешка уважене, озбиљне и одговорне новинарке Мирјане Чекеревац.
Искрено, запањен сам толиким грешкама написаним од озбиљне и одговорне новинарке озбиљног листа, посебно због тога да је баш све о чему је писано веома лако и једноставно проверљиво. Неко би можда помислио да су грешке настале тако што је аутор, попут писца, својим тврдњама желео да направи лик о коме пише онаквим каквим жели да тај лик буде. Прелетач, арогантан према социјалистима, бахат према госпођи од 90 година, шармантан према колегиници из Зрењанина, строг и груб према коалиционим партнерима и све заједно малтретира због изговора презимена, осим, наравно Александра Вучића… Занимљиво и живописно, али има једну малу ману. Није истинито. Лично, не мислим да је то у питању. Просто, дешава се. Погреши човек, што би рекла она Јутјуб звезда.
Зато се надам да ни мени неће бити замерено ако ипак нисам побројао баш све грешке уважене, озбиљне и одговорне новинарке, Мирјане Чекеревац, написане у два пасуса посвећена мени.
* Одговор дневном листу „Политика“ који није објављен
