Дежурне надрипатриоте Милош Јовановић, Бошко Обрадовић, Милица Стаменковска и њима слични поново позивају на некакво окупљање, баш као што су позивали на скуп који је одржан на Сретење ове године, када су они који су послушали њихов позив са собом понели карабин да у дело спроведу заједничку им идеју о насилном уклањању председника Вучића. Зато би било добро да јавности кажу ко је од њих овог пута задужен да на председника Вучића потегне карабин?
Будући да су недељама уназад свесно тровали јавност и да су најгорим лажима и измишљотинама подизали политичке тензије до пуцања, извесно је да се слични подухвати могу очекивати и на новом окупљању које сазивају. Зато су смешни покушаји да се за све инциденте унапред оптужи Александар Вучић. Уосталом, како уопште знају да ће икаквих инцидената бити, ако их не планирају?
Најзад, сваки њихов иступ је нова радост за Аљбина Куртија, јер сваки пут када се ови лажни родољуби појаве у јавности, Курти има доказ да није ни најлуђи, ни најекстремнији и да и од њега има горих.
И док Куртију доносе радост, Србији би својом малоумним политикантством донели искључиво штету. Јер ако Србија престане да разговара и оде од преговарачког стола, за столом остају Курти и они који признају независно Косово. Шта добро за Србију из тога може да произађе? Наравно ништа, али би Приштина постала фактор стабилности на Балкану, не би морала да буде формирана Заједница српских општина, а Србија би била оптужена за изазивање нестабилности и постала би држава парија – изолована, осиромашена, демографски уништена.
Тај сценарио не сме да се оствари. Зато ће председник Вучић наставити реално да сагледава околности у којима се свет и Србија налазе, наставиће да разговара са свима, као и да се држи позиције Србије да су признање независности и улазак Косова у УН апсолутно неприхватљиви за Србију.
