Драган Ђилас сваким својим иступом у јавности потврђује тезу да ће Србија ове године бирати између будућности, развоја и напретка и ружне прошлости, за коју је он персонификација и један од симбола.
Заиста је питање и доброг укуса и рационалног размишљања да човек који ових дана потврђује да су му фирме зарадиле 619 милиона евра док је био на власти, иако је до скоро тврдио да је то лаж и манипулација, даје обећања о томе шта би и како требало да се ради, јер се поставља питање зашто све то није радио када је имао прилику?! Да ли га је неко спречио да реализује своје генијалне идеје?
Наравно да га нико није спречавао, него идеја о томе како народ да живи боље није било. И он и сви из те власти водили су рачуна само о себи. Зато последица њихове власти јесу биле затворене фабрике и народ без посла, а са друге стране за њих је последица била 619 милиона евра на рачунима бројних компанија које нису производиле ништа.
Најзад, Драган Ђилас, који је окупио, ујединио и који ће медијски и финансијски помоћи функционисање опозиционих странака опет се не налази на листи. Зашто? Зашто „успешног привредника“, како себи воли да тепа, „сјајног градоначелника Београда“, што је себе убедио да је био, данас нема ни на листи за републику, а није ни кандидат за градоначелника?
Биће да Ђилас зна оно што зна и народ у Србији и зато из избора у изборе сакрива своје име и тражи нове људе који ће му послужити само као алат преко кога ће се дочепати власти и народних пара из државног, или градског буџета.
И баш зато што народ одлично зна и ко је и шта је, убеђен сам да ће и Драган Ђилас и све остале авети прошлости, остати тамо где им је и место и да ће им јасно и гласно бити послата порука да Србије не сме да стане, ма колико они то желели и ма колико на томе радили.
