Сумњам да је ико у Србији изненађен тиме што је Драган Ђилас посету Америци искористио за пљување по Србији. На исти начин наступа и његов партнер Вук Јеремић кад год има прилику, а једино Бошко Обрадовић никако да уграби шансу да са њим било ко разговара, па се зато писмима обраћа светским лидерима, али је садржина иста као код Ђиласа и Јеремића.
Поставља се питање да ли је Драган Ђилас, поред пљувања по сопственој земљи, својим америчким саговорницима причао и како су његове фирме процветале након његовог доласка на власт, како је на њихове рачуне пребацио 500 милиона евра, што је огроман новац и за америчке прилике, а камоли за српске, како је путем рекламног простора контролисао медије у Србији, како је са својих конференција за медије избацивао новинаре које сматра неподобним…
Исто тако, поставља се питање да ли се Ђилас похвалио својим политичким партнерима Вуком Јеремићем, чији је сарадник и финансијер Патрик Хо осуђен на казну затвора због корупције и то баш у САД, или се пре похвалио својим партнерством са Бошком Обрадовићем, човеком који је данас предводник фашистичке пајсер бригаде која проваљује у државне институције и малтретира сваког на ког наиђе.
Шта год да је Ђилас причао и прећутао, и говорио је и ћутао је искључиво о себи. А, искрено се надам да ће лекцију о томе да се у Србији на власт долази и са власти одлази искључиво вољом народа, имати прилику ускоро да понови.
