Очигледну истину коју је изрекао Александар Вучић, да Драган Ђилас нема подршку грађана и да зато бежи од избора, Ђилас је прогласио за лаж, док истовремено своје лажи жели да представи као истину.
Ђилас би морао да разуме да то што је своје лажи назвао својим „економским програмом“, не значи да су оне престале да буду лажи, баш као ни то што сада себе покушава да представи као препоштеног опозиционара, не мења чињеницу да је на рачуне својих фирми, док је био власт, пребацио 619 милиона евра народних пара.
Заиста је смешно да он који хушка Бошка Обрадовића на Драгољуба Мићуновића, Зорана Лутовца на чланове ДС, он који прети полицајцу да ће добити отказ чим дође на власт, док његови сатрапи позивају да се камионом полиција гази, а моторним тестерама упадају у РТС – било кога на кугли земаљској оптужује за хушкање. Уколико те лажне оптужбе износи да би тако прикрио сопствено понашање, онда, очигледно, поред тога што је патолошки лажов, има и још неке поремећаје личности.
Грађани Србије одлично знају ко лаже, хушка људе једне на друге и ко данас у Србији прижељкује немире не би ли у хаосу и нередима некако испливао на површину, као што у сваком потресу талог исплива на врх. И такве не подржава. И зна то и Ђилас. Зато и не сме на изборе.
На крају крајева, уколико је толико уверен да Вучићева реченица да Ђилас нема подршку грађана није тачна, нека изађе на изборе, под својим именом и презименом, и докаже шта је истина, уместо што шаље своје омладинце да, под туђим именом, а у његову корист, изађу на изборе.
