Господине председниче, извињење прихваћено, није никакав проблем.
Дакле, ја сам на седници Одбора издвојио мишљење по овом питању, а касније гласао против ове Одлуке, као што ћемо гласати данас против доношења ове Одлуке, из неколико разлога.
Прво, основна питања које се постављају овде, као и у неким сличним питањима, које смо данас имали на дневном реду, јесте питање доследности и евентуалног постојања лицемерја у случају када с једне стране кршите Устав, а с друге стране тражите поштовање одредби Устава. Ја желим да се оградим од овог дела, који сам рекао, у односу на Савез војвођанских Мађара, који је увек доследно бранио свој став, није, за разлику од неких других, који су ћутали да не би реметили мир у својој странци, није ћутао на неке појаве, него је износио то јавно, тако да се то не односи на Савез војвођанских Мађара, који је данас предлагач, али пошто је он само формално предлагач, а Скупштина ће даље то радити, фактички, војвођанска коалиција на власти, мислимо да ту лицемерја и те како има. То, што је господин председник данас рекао да постоји ароганција и садашњих и претходних влада, извините, касно. Ваша Влада, хвала богу, далеко је у прошлости и верујемо да је задуго нећемо видети.
Друга ствар, Устав није шведски сто, па да са њега бира ко шта хоће, шта му се свиђа, а шта му се не свиђа. Дакле, или ће се поштовати све одредбе или нема поштовања Устава. Крените, господо, у усаглашавање Статута, сви других одлука које сте донели на основу тог неуставног Статута и Закона о надлежностима, па ћемо онда видети вашу јасну намеру да послујете и радите у складу са Уставом Републике Србије.
Даље, ово показује такође и ова иницијатива врло јасно показује да сте опет кренули странпутицом и лошим путем. Уместо да се кроз институције и да градимо институције које ће остваривати и покрајинске надлежности, ви сте опет покушали договором, на исти начин на који сте Статут доносили, дакле, тад је био договор између Тадића и Пајтића, сад сте покушали договором између Динкића и Пајтића да остварите оно што Војводини по Уставу припада. Извините, то се тако не ради.
Такође, разлог зашто ово не можемо да подржимо јесте, што сматрамо да за ово питање, као и за друга питања, као што је рецимо за питање Статута Аутономне Покрајине Војводине потребан консензус, што шири консензус, да покушамо да сви зајендо овде станемо иза неке одлуке, а онда да са том одлуком изађемо, да ли према Републичкој скупштини или како год. Овде се чини да је ипак нешто у позадини, неки покушај позиционирања у оквиру тог аутономистичког, аутономашког блока или фронта, како коме драго.
И, на крају, не осећамо никакву потребу да се у тој борби сврставамо на било коју од страна. Ја бих још желео да вас подсетим на крају на то да је од 2006-те до 2008-ме, после доношења Устава, док је председник Владе био Војислав Коштуница, Војводина добијала својих уставних 7%, а онда кад сте дошли ви, велики заштитници Војводине, на власт у Београду, почели сте сами себи због унутарстраначких свађа да ускраћујете новац, па сад ви размислите да ли имате морално право да сада истичете било какве сличне захтеве, па и овакав, према Београду. Хвала.
