Посланици у Скупштини Војводине већином су оценили да ће друштвене мреже имати великог утицаја на предстојеће изборе. Они су у изјави за РТВ указали да су свесни да им је приватност угрожена, али и да су на то пристали прихватањем јавне функције. Друштвене мреже, према речима већине њих, нису утицале на ниво политичке (не)културе, јер само осликавају ниво комуникације који је постојао и пре њиховог коришћења – у реалном животу. Твитер и Фејсбук, поручили су, требало би да буду обавезни видови комуникације политичара са грађанима.
Посланик Демократске странке Србије (ДСС) у војвођанској Скупштини Миленко Јованов оценио је да друштвене мреже у Србији постају све утицајније. „Можда још увек не одређују резултат избора у потпуности, али свакако имају великог утицаја. У земљама у којима је број рачунара већи, као и присуство бирача на интернету, друштвене мреже су постале неизбежан фактор у политичкој комуникацији, којем се посвећује много пажње и њихов је утицај огроман“, објаснио је он у изјави за РТВ.
Јованов је објаснио да он друштвене мреже користи углавном за исказивање ставова о одређеним темама, као и да препоручи ставове и мишљења са којима је сагласан.
Поред Фејсбука, Твитера, Фликера, Јутјуба, овај војвођански посланик има и сопствени сајт.
„Свако ко се бави јавним послом унапред се одрекао приватности, тако да немам проблем са тим. Једину границу повлачим по питању породице, пре свега деце“, објаснио је Јованов.
На питање шта људе занима када га контактирају, Јованов је навео да постоје свакакви примери. „Од тога да неко жели озбиљну полемику и размену политичких ставова и мишљења, до људи који желе само да неке своје личне фрустрације искале на некоме. Одазивам се на позиве овој првој групи, док за друге немам много разумевања“, истакао је посланик ДСС у Скупштини Војводине.
Он је подсетио и да се након сваких избора указивало да је то, до тог момента, највиши ниво коришћења друштвених мрежа у изборним кампањама у Србији. „Вероватно ће тако бити и сада, али да бисмо одредили утицај мрежа на саму кампању, ток и резултат избора, морали бисмо да имамо податак о броју рачунара које користе грађани који живе у Војводини, колико су активни на мрежама и слично“, оценио је Јованов.
Он се сложио да друштвене мреже нису утицале на политичку комуникацију и ниво политичке културе.
„Примитивни, некултурни и безобразни људи су такви били и пре појаве друштвених мрежа, а били би исти и да мреже не постоје. Сада само имају прилику да наступају пред широм публиком од оне у некаквој кафани, пред драгстором, или слично“, оценио је Јованов.
Према његовим речима, страначки „ботови“ не постоје у ДСС-у. „То вам гарантујем. Нити имамо 1.500 динара да им дамо за дневницу, нити да им купимо сендвич, а чујем да је то пакет за њихово ангажовање“, навео је он.
Јованов је оценио да се такав вид комуникације највише појављује на Твитеру, те да га, како је рекао, највише користе они који раде за СНС и ДС. „Лично ме јако иритира та појава, јер наступају као зомбији, као лоботомирани. У стању су да се расправљају и свађају за било који став својих страначких функционера, без обзира колико став био бесмислен и неодбрањив“, оценио је војвођански посланик ДСС.
Он се сложио са својим колегама у ставу да се статуси и твитови политичара користе као изјаве у медијима.
http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/drustvene-mreze-u-politickoj-kampanji_590663.html
