Нема ничег горег од тога када највећа лопужа и најгори лопов некоме говори да краде. То је одлика најгорих лицемера.
Једнако је лицемерно да онај који је имао прилику да буде на власти, одлучује и управља, представља своје „генијалне“ планове и програме од којих ни један једини није био у стању да реализује, док је за то имао могућност. Шта га је и ко га је у томе спречавао?
И најзад, лепо је што Ђилас признаје да се држава економски опоравила након што је он отишао са власти. Једино је још важно да разуме да су та два процеса међусобно повезана. Када пара има Србија, то значи да је Ђилас у опозицији, а када је Ђилас на власти, Србија је сиромашна, али зато Ђилас има пара.
Дакле или богата Србија, или још богатији Ђилас. То је дилема коју су грађани Србије одавно решили и Ђиласу јасно и гласно рекли: „Доста, бре!“
