Чињеница да ће грађанима Кикинде ДС да понуди свој програм из периода власти, заправо значи да они поново планирају да пред зграду Општине Кикинда поставе скелу, саму зграду поново претворе у сигурну кућу за Џека Денијелса и Џонија Вокера, а Општину Кикинда у највећег потрошача кубанских цигара у Србији. То даље значи поновно отварање фантомских фирми које ће се бавити разним делатностима, али увек на рачун буџета општине, или јавних предузећа и установа. Најзад, то значи и измештање свих полуга локалне власти у неформалне центре одлучивања и у руке људи који нису бирани на изборима. Не постоји политичка идеја, план, или програм, који ДС у периоду од 2008. до 2013. није могао да реализује, јер су имали апсолутну власт у Србији од месних заједница до председника Републике. Врло јасно су тада грађанима показали шта и колико знају. На крају крајева, исти ти грађани су се о тој власти изјаснили и они су те изборе изгубили упркос огромној количини новца потрошеној за кампању, разним поклонима и пакетима из робних резерви. Уверен сам да ће опет бити тако.
