Изјава дата за „Кикиндске“ поводом иступа поједених локалних политичара како је Кикинди неопходан „домаћин“ на власти.
То залагање за “домаћина” неодољиво подсећа на залагање за фирера, које су нацисти пропагирали тридесетих година прошлог века. На крају, ми смо у Србији у периоду од 2004. – 2008. године имали на снази закон који је председницима општина и градоначелницима давао “домаћинска” овлашћења, али се показао као веома лош и зато је мењан. На крају, интересантно је да сви који су о “домаћину” причали и такав систем заговарали, било у прошлости, било данас, осим себе, на месту „домаћина“ нису видели никога другог, а они који би се осмелили и сами пожелели да мало буду “домаћини уместо домаћина” били би уклањани – политички или буквално. Сама та чињеница показује да је то један наопак и лош концепт заснован само на огромној жељи да се има неограничена власт.
Кикинди је потребна, пре свега општа сагласност политичких и друштвених чинилаца око најзначајнијих питања развоја града, како не бисмо сваке четири године кретали испочетка, а заправо тапкали у месту. Што се управљања градом тиче, закон налаже, а сматрам да је тако и најбоље, да управља тим људи, на челу са председником општине који заправо одређује правац и поставља циљеве. На жалост, у протеклих неколико година нисмо имали таквог председника општине. Последице тога се виде и у привреди и на другим пољима, али то не значи да је систем лош, него да су људи који сада руководе градом недорасли функцијама које обављају. Према томе, треба мењати људе, а систем организације локалних самоуправа, као такав, није споран.
