Припрема...

26. јануар 2023.

Косово као национално или (над)страначко питање


Косовско питање надилази страначко и о њему треба да се разговара. Србима који живе на КиМ ништа добро неће значити међусобна политичка етикетирања, али предлози и споразум могу да помогну, сагласни су гости емсије „Директно са Мињом Милетић“ Борко Стефановић, заменик председника Странке слободе и правде и Миленко Јованов, шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије.

Оно у чему се гости нису сложили је досадашње вођење дијалога Београда и Приштине које је довело до актуелног немачко-француског предлога за КиМ. Стефановић сматра да позиција Београда била знатно боља да је раније усклађена спољна политика с ЕУ, јер би на тај начин, сматра он, Србија добила већу наклоност европских учесника у овом процесу. Он истиче да је ЕУ интерес грађана Србије.

За Јовановића је немачко-француски предлог  био очекиван.

„Не видим чему велико изненађење око тога у јавности. О свему је председник већ говорио, и то пре састанка са великом петорком и обраћања грађана. Рекао је да је ситуација сложена, да су околности промењене од почетка рата у Украјини. Промењене су околности, ту се ствари усложњавају додатно. Ми нисмо добили папир који треба да потпишемо, добили смо нешто око чега треба да се разговара. Ово је тренутно на столу, и на нама је да се боримо“, сматра Јованов.

Јованов је истакао да се одустало од првобитног предлога да се одрже консултације странака о предложеном плану за КиМ и да се „иде на планарну седницу“.

„Могло је конкретније да се разговара, да није директан пренос. Пропуситли смо шансу да се о томе лепо прича. Добићемо политичку представу“, рекао је Јованов најављујући седницу парламента о предлогу за решавање питања КиМ која би требало да се одржи наредне недеље.

Због тога Јованов наводи да је скепитчан по овом питању, јер како каже, од једног дела опозиције не очекује прилику за вођење конструктивних разговора, па нема, каже, реалних очекивања да ће из поједини посланичких клупа чути конкретне предлоге за решавање овог питања.

„Ми у Парламенту имамо најаве неозбиљних дискусија, већ сада. Ви данас имате изјаву Александра Јовановића Ћуте који је рекао да је дошао да руши Вучића. Вучић је у овом тренутку као ходач на жици, а испод су људи који га гађају камењем и чекају да он падне. Ми као посланици не прилазимо озбиљно овом разговору, јер ако унапред причате о рушењу Вучићу шта да очекујемо“, сматра Јованов.

Упитан може ли Србија око питања Косова да рачуна сада на Русију, Јованов истиче да Москва има питања која су јој сада проритет и да је питање колико се може очекивати.

„Не видим како бисмо нешто променили када је овај предлог у питању да смо на пример увели санкције Русији. ЕУ има начин да нас натера да ускладимо политику с њом, да нас приме у чланство  ил да нам да неких назнака за то. Оно што сам ја чуо од преседника је да је у претходним разговорима тема била штап, а не шаргарепа“, каже Јованов.

Јованов сматра и да у даљем фокусу политике треба да буде и живот Срба у енклавама. Наводи да је то важно због тога што њихову безбеност чува КФОР који је ту управо и због Бриселског споразума.

„Ја сам одлазио у енклаве, није њима лако. Ко није видео не зна како је тамо. Та деца треба да иду у школу. Они то преживљавају сваки дан. Зато нас КФОР треба да занима. Тако штитимо људе на КиМ“, истиче.