Миленко Јованов, по мишљењу медија и политичких аналитичара, у говорничком смислу један је од најактивнијих, ако не и најактивнији, у Народној скупштини. Шеф је посланичке групе „Александар Вучић – Заједно можемо све“, па му је реторичко деловање у опису посла. Непрекидно је на деликатном задатку у парламенту, спреман да образложи став своје странке, али и да узврати на сваку, па и бруталну, прозивку политичких опонената. Оран је за разговор и на најосетљивије теме укључујући и оне које се тичу њега лично, те је за новинаре као саговорник – веома пожељан и захвалан.
И ових касних децембарских дана његове изјаве употпуњују медијску слику наше политичке збиље. Па је тако овај наш
четрдесетдвогодишњи суграђанин, иначе дипломирани правник, у интервјуу за престижну „Политику“, на питање новинара Дејана Спаловића, да ли се хибридни рат, који се води против Србије, одражава и на политичко деловање појединих партија и покрета, без околишања, одговорио потврдно:
– Ако пет посланичких група на позив човека који не живи у Србији, али и овде има одређене политичке интересе, у скупштини направи циркус, онда је одговор на ваше питање позитиван. И мислим да је ово тек почетак. Председника Вучића желе да сломе поводом питања Косова и Метохије због тога што им је потребно да ту тему затворе како су замислили пре него што са председником Путином седну за сто и почну разговоре о престанку рата у Украјини. Зато им се жури и зато ће притискати и споља – претњама санкцијама, повлачењем инвестиција, поновним увођењем виза и слично, али и изнутра криминализацијом и дехуманизацијом најпре председника и његове породице, а затим и других представника власти, измишљањем афера, стварањем негативне атмосфере у друштву оптужбама против власти за све и свашта…И ту ћете видети поптуно сихронизовано деловање спољних и унутрашњих политичких фактора. Или, да парафразирам Пекића, који је ту метафору искористио у другом контексту, ради се о „две шине истог колосека“.
У наставку интервјуа Јованов разјашњава чудну и нелогичну чињеницу да десница у опозицији не подржава власт у одбрани Косова и Метохије. Како је то могућег
-Тако што је посланицима деснице важније да подигну промил подршке својим странкама у бирачком телу него да Србији подигну промил шансе да се избори за свој интерес на Косову и Метохији. С друге стране, те странке су показале да немају политику, већ пароле и покличе, иза којих нема ничега. Немају идеју како да остваре оно за шта се залажу, али знају да грађанима то лепо звучи, па то понављају унедоглед. Имали смо прилику да покажемо, пре свега, да смо око питања Косова и Метохије сагласни, макар у базичним ставовима, али смо је пропустили. А зашто је десница тим поводом гласала исто као и они који кажу да је Косово независно, питање је за њу. Нама остаје да се боримо остваривом политиком и средствима која су нам у реалним околностима на расплагању. А председник Вучић је јасно показао да нам не пада на памет да од те борбе одустанемо – каже Миленко Јованов.
У разговору за дневни лист „Ало“ Јованов коментарише атмосферу на скупштинским заседањима и у том амбијенту сопствену улогу. У оквиру расправа чују се дисонантни тонови, опречна мишљења и несугласице, али и тешке, чак и увредљиве, речи. Дијалог је понекад на ивици физичког обрачуна… Ситуација је, констатује новинар, све напетија.
– Не видим да је ситуација напета – узвраћа Јованов. Једноставно, неке опозиционе партије, које су громогласно најављивале свој улазак у Скупштину, као и то да ће у расправама са нама из Српске напредне странке бити доминантни и убојити, показују нервозу, јер им је план пропао. Нити су доминантни и убојити, нити њихово бесконачно понављање увреда и лажи на рачун председника Вучића има било каквог ефекта, нити је народ почео да им верује. Напротив. Истраживања показују да су се само додатно огадили грађанима. Уместо да схвате да им је наступ лош, сматрају да ће још екстремнијим понашањем и перформансима нешто променити. Ми то мирно и сталожено посматрамо. И не пада нам на памет да их разуверавамо.
На новинарско питање – да ли приличи да се посланици једни другма обраћају са епитетима „примату“, „примерку“, „болеснику“, Јованов узвраћа констатацијом – да парламентарна расправа није симпозијум. Додаје да се, у том смислу, не разликујемо од других.
Скупштински шеф напредњака недавне претње председника ДС Зорана Лутовца да ће га ишамарати прокоментарисао је психолошким резоном:
„Када вам не иде, онда настају фрустрације, па своју вербалну немоћ покушавате да компензујете физичким нападом“.
– Много је, међутим, горе од онога што је уследило након Лутовчевих претњи. Буквално сви из тог миљеа од бивших политичара, преко новинара и аналитичара, па до јавних личности, објашњавају како је шамарање у реду. Дакле, исти људи, који су протестовали против насиља које се десило над Борком Стефановићем, а које је држава решила и виновнике казнила, сада кажу да је насиље у реду ако је почињено над неким из СНС-а. Занимљив обрт, признаћете.
ПРЕМА СВЕЦУ И ТРОПАР
– Не постоји парламент у свету у којем се не кажу и неке тешке речи. Обраћам се посланицима у складу са народном пословицом „Према свету и тропар“. Дакле, на пристојна и аргуметована излагања одговарам пристојно и контрааргументима. Али немам никакав проблем да се спустим на ниво било ког опозиционог посланика и одговорим му тако да ме разуме – вели Јованов.
КАД КАДИЈА И ТУЖИ И СУДИ
Миленко Јованов је за „Ало“ прокоментарисао скандалозно и нечовечно хапшење Дејана Пантића на Косову и Метохији, којем је одређен притвор до 30 дана. Послужио се у нашој јужној покрајини у пракси давно потврђеном изреком „Кадија те тужи, кадија ти суди“.
– Све је већ виђено и за време СФРЈ, када су судије Албанци прво судили пристрасно и тенденциозно, па своје сународнике ослобађали и за најтежа дела, а Србе прогањали не би ли их отерали са Косова и Метохије. Зато мислим да се ништа друго није могло очекивати ни данас. Надам се да ће неки у Београду сада схватити зашто је важно да судије српске националности суде у оквиру приштинског система – наглашава Јованов.
Приредио: М. Иветић
