Наш суграђанин Миленко Јованов, иначе високи функционер Српске напредне странке, истерао је правду у парничном спору који је пре три године покренуо против Зорана Милешевића, власника фирме „Џет компани“ и газду девастираног хотела „Нарвик“, иначе овдашњег истакнутог активисту Ђиласовог опозиционог политичког ешалона. Па ће Милешевић, коначном и извршном пресудом Вишег суда у Зрењанину, након невиђене медијско-политичке бламаже – због неистина и увреда на рачун Јованова, морати да у одређеној мери испразни сопствени џеп. Поменути суд само је делимично уважио жалбу Милешевића, којег је заступао београдски адвокат Младен Магделинић, умањивши, на име нематеријалне штете коју тужени треба да намири, износ назначен у побијајућој првостеној пресуди Основног суда у Кикинди, коју је донело судског веће с Далиборком Чонић на челу. Миленку, због душевних болова које му је нанео и повреде угледа и части, Зоран мора да исплатити 100.000 динара, а не 300.000 колико је проценио кикиндски суд. Тој суми, на име тужиочевих трошкова парничног поступка, додаје се, не првобитном пресудом прецизираних 87.100, него 55.300 динара, рачунајући затезну камату од момента пресуђивања до дана исплате.
Другостепено грађанско веће Вишег суда у Зрењанину, чији председавајући је била Војислава Веселиновић, закључило је, цитирамо „да, супротно жалбеном указивању, првостепенапресуда није захваћена битном повредом одредби парничног поступка, будући да нема недостатака због којих се не може испитати. Уз то изрека пресуде није неразумљива, не противречи сама себи, нити разлозима пресуде, пресуда има разлоге о битним чињеницама, дати разлози нису нејасни нити противречни и о битним чињеницама не постоји противречност између оног што у разлозима пресуде наводи у садржини исправа, записника и исказима датих у потпупку и самих тим исправа, или записника, или изведених доказа“. Народски речено, није било, дакле, разлога да се, као што је жалбом Милешевић захтевао, првостепена пресуда укине и предмет врати кикиндском суду на поновно суђење.
НОВА ТУЖБА?
Првостепени суд је чињенично утврдио да је на рочишту 6. децембра 2019. године Милешевић изнео низ увреда на рачун тужиоца. Па је тако, у неконтролисаном изливу мржње, З.М. у судници казао „да Јованов није личност, да је припадник злочиначке организације, да је високи официр те организације…да је крајње неморална особа, да је лажов, потпуно залуђен нацистичко-злочиначком еуфоријом…“ Сумануте констатације, чиме је З.М. дао повода Јованову да га поново тужи.
А шта је то учинио контроверзни кикиндски бизнисмен, својевремено сива еминенција владавине ДС – погубне по Кикинду, али и по ту политичку странку нашем граду? Према чињеницама које је утврдио суд, Милешевић је 8. фебруара 2019. године у тексту „Хоће на силу да преузму хотел“ у недељнику „Кикиндске данас“ (који је уређивао Жељко Бодрожић, Зоранов медијски и политички пајташ – прим. Н.К.Н.) и дневном листу „Данас“ (чији је сарадник поменути Ж.Б. – прим. Н.К.Н.) навео да Јованов има станове у Новом Саду и Београду на води, које је, како је нагласио, „стекао на оригиналан начин – скичањем, урклањем и лагањем у свом простачком ријалитију“.Истоветан садржај претходно је објавио и на свом јавном Фејзбук профилу. Суд је, како пише у пресуди, изнео неистине у вези са тужиоцем, између осталог наводећи „због тога ћемо морати ванинституционално организовати да Јованов врати станове“. Јованов и његов адвокат Владимир Пудар, из Новог Сада, кроз парнични поступак документовано су оповргли Милешевићеву злонамерну тврдњу о наводним нечасно стеченим стамбеним квадратима омраженог му политичког неистомишљеника.
Цитирамо кључну реченицу коначне извршне судске пресуде у овом предмету: „Према чињеничном утврђењу, тужилац не поседује некретнине у Новом Саду, ни у Београду“. Миленко има само породичну кућу у Кикинди. Фамозни, дакле непостојећи, станови заправо су продуковани у – Зорановој острашћеној глави.
