Припрема...

1. августа 2020.

Минира посао са Јерменијом, оружје продаје ривалском Азербејџану


Бивши председник Србије Борис Тадић, према незваничним сазнањима Српског телеграфа, фабрикује аферу и настоји да заустави извоз српског оружја у Јерменију јер покушава да преко саветника Јована Ратковића уговори продају наоружања Азербејџану.

Kако се незванично сазнаје, Тадић је још за време свог председничког мандата успоставио блиске везе са Азербејџаном, тачније са Алијевим, код кога путује више пута годишње о његовом трошку и успут добија високе дневнице. Доказ њихове блискости јесте и чињеница да је садашњи председник Српске социјалдемократске странке у августу 2014. године боравио у вишедневној посети Бакуу, где је договарано “унапређење односа” две земље, без обзира што Тадић тада није имао ама баш никакву функцију.

Међутим, Борис Тадић је јуче енергично демантовао сазнања да је умешан у трговину оружјем.

Да подсетимо, све је почело после писања опозиционих медија да је Азербејџан замерио Србији због продаје оружја суседу с којим се спори око Нагорно Kарабаха, мада је извоз у Јерменију сасвим легалан посао јер ова земља није на црној листи. Према старом обичају, власт у Београду је неосновано оптужена да ради испод жита и на тај начин квари дипломатске односе са Азербејџаном, с којим има потписане споразуме о стратешком партнерству.

Према нашим сазнањима, Тадић је још за време свог председничког мандата успоставио блиске везе са Азербејџаном, тачније са Алијевим, код којег путује више пута годишње о његовом трошку и успут добија високе дневнице. Доказ њихове блискости јесте и чињеница да је садашњи председник Српске социјалдемократске странке у августу 2014. године боравио у вишедневној посети Бакуу, где је уговарано “унапређење односа” две земље, без обзира на то што Тадић тада није имао ама баш никакву функцију. Наводно, он и Алијев имају приватне комбинације, међу којима је и трговина оружјем, а у све је умешан и Тадићев саветник Јован Ратковић.

Ништа ново што се тиче Бориса Тадића и комплетног дела политичке стране произашле на различите начине из Демократске странке. Њима је интерес државе Србије увек био нешто секундаран у односу на све остало и то је оно што је најтрагичније. Мени, лично, само је жао што Тадићу његови пријатељи из Хрватске нису обезбедили онај светионик на Јадрану, мислим да би тако био кориснији и за себе и за Србију – каже Миленко Јованов за Српски телеграф.