Данас, на дан када је дошло до пробоја 600 измучених, изгладнелих и изнемоглих логораша из усташке фабрике смрти у Јасеновцу, Србија обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртва фашизма.
Пробој је преживело њих 117, који су тако сами себи донели слободу и живот. Нису то за њих учинили ни Американци, ни Британци, ни Совјети, а ни разне домаће војске са различитим значкама на капама.
Током Другог светског рата страдале су на стотине хиљада људи на простору окупиране Краљевине Југославије.
Највише Срба, Јевреја и Рома.
Неко ће рећи – страдали су људи, а националност није битна. Међутим, нико није страдао зато што припада људској раси, већ баш зато што је био Јеврејин, Србин, или Ром. Зато што се звао различито, или зато што се молио Богу различито од свог џелата.
Ретко која српска породица није изгубила некога тих година. И то треба да нам буде наук и опомена у данашње време, када је потребно мудрошћу да сачувамо наш народ од неког новог страдања.
Нико нема право на авантуризам, који би био плаћен и једном једином српском главом! Наша је обавеза, али и највећи патриотизам и родољубље, да како знамо и умемо сачувамо мир.
Нека је слава страдалим мученицима, ма ког народа и вере били и нека Господ подари мир њиховим душама.
