Шеф посланичке групе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ Миленко Јованов сумирао је у новогодишњем интервјуу за Pink.rs утиске о политичкој ситуацији у Србији и поручио да ће СНС наставити и у 2026. години наставити да се бори за нашу земљу.
Када се осврнете на годину која је иза нас, шта сматрате највећим успехом Србије у 2025. години?
– Највећи успех Србије је што се и политички и економски супротставила блокадерским покушајима рушења државе. За то су била одлучујућа два фактора. Први је председник Вучић, који је мирно, сталожено и мудро избегао све покушаје да се Србија увуче у грађански рат и био апсолутно одлучан у намери да не попусти под притисцима, претњама и уценама што из земље, што из иностранства, а други је народ који се супротставио блокадеирма и тако сачувао државу.
Који бисте резултат рада Српске напредне странке у протеклој години посебно издвојили као важан за грађане?
– Све што радимо радимо због грађана и резултати су видљиви на сваком кораку. Нови путеви, пруге, болнице школе, подизање животног стандарда кроз повећање плата и пензија… Све су то резултати рада СНС-а и то у потпуно ненормалним међународним околностима, као и околностима бруталног напада на земљу и споља и изнутра. Зато бих рекао да је најважнији резултат СНС-а то што је чврсто и непоколебљиво стао у одбрану државе када је била нападнута. Нападали су нас, вређали, покушали да спале нашег председника странке и чланове у Новом Саду… И за све то време ниједан члан нашестранке није променио страну. То је, уверен сам, охрабрило и народ да се храбрије супротстави блокадерском терору и рушењу државе.
Када се осврнемо на ваш ангажман у Скупштини Србије, шта Вам је лично био највећи професионални изазов током 2025. године?
– Већ годинама ми је највећи професионални изазов да објасним неким колегама у Скупштини зашто су ту и шта им је посао.
Шта бисте издвојили од дешавања која су обележила протеклу годину, који “бисери“ опозиције су вам остали најупечатљивији?
– Свакако је најупечатљивији моменат био напад на наше посланике сузавцем, димним бомбама, бибер спрејом, противпожарним апаратима и чиме све не. Јасмина Обрадовић је доживела мождани удар. Соња Илић Одаловић је умало изгубила бебу. Зато ми је слика године онај командос у шлафроку,Милош Јовановић, који храбро окреће главу на другу страну, док јуначки женама у очи прска бибер спреј. Какав јунак такво и јунаштво.
Да ли верујете да ће се дијалог вратити у парламент? Очекујете ли да ће блокадери наставити са малтретирањем грађана?
– Мислим да је насиље суштина блокадерског бића и не верујем да ће икада одустати од насиља. Само је питање да ли ће околности бити такве да то и покажу. Свака блокадерска вашка је у руљи показала своје покварено, наказно, насилно лице. Међутим, сигуран сам да ће свако насиље бити санкционисано и варају се они који мисле да могу некажњиво да тероришу народ и земљу. Што се Скупштине тиче, ми некакав дијалог водимо. Можда није баш идеалан, можда није ни превисе академски, али бар разговарамо. И то је највећи успех који смо направили у претходној години, што се Скупштине тиче. Да и поред свих локадерских глупости, насиља, опструкција и слично, Скупштина све време ради и испуњавасвоју улогу.
Шта грађани Србије могу да очекују од Вас и СНС-а у 2026. години, који су главни приоритети?
– Наставићемо да се боримо за Србију у никада тежим околностима. Председник Вучић је дефинисао политику слободне, самосталне, независне и суверене Србије. Таква Србија, међутим, одговара само народу у Србији и никоме споља. Зато ће се наставити покушаји да се Србија укључи у нарастајуће сукобе на овој или оној страни. Наш је задатак, међутим, да останемо своји, водимо рачуна о својим интересима и за то ћемо се борити, а наредна година ће у том контексту можда бити и најтежа.
Председник Србије Александар Вучић недавно је најавио када можемо очекивати изборе, како гледате на политичку стабилност Србије у том контексту?
– Једини проблем је то што блокадери најављују изборе као нови окидач за њихово насиље, а не као проверу народне воље. Оно што превиђају је да се држава одбранила, да се освестила од првобитног шока, да ће повратити своју снагу у потпуности и решити питање отетих делова државног система, тако да то о чему они сањају може и да остане само на нивоу снова. То свакако не значи да ће избори бити лаки за нас. Напротив, биће веома тешка кампања, али морамо дати све од себе да победимо убедљивије него икада. Што се стабилности тиче, не знам која би земља на свету на ногама издржала оно што је Србија издржала претходне године. Ако смо то превазишли, а јесмо, не видим неку опасност за стабилност земље у година пред нама.
Како видите позицију Србије у региону и свету у години која је пред нама, током 2026?
– Рекао сам већ, наредна година ће бити веома захтевна у контексту очувања наше слободе и независности. Све што будемо радили, сваки наш потез, посматраће се кроз геополитичку призму и притисци ће бити само још јачи. Али на нама је да се изборимо за оно што је интерес наше земље, а не интерес странаца. Што се региона тиче, не желим било кога да вређам, али ми имамо заиста своје мишљење и заиста своју политику. Неки нам на томе завиде, неки нас због тога мрзе, а сви би да намто сруше. Али, борићемо се.
Нова година је време за поруке грађанима — коју поруку бисте упутили младима у Србији на почетку 2026. године?
– Грађанима Србије желим да им 2026. донесе пре свега здравље и сваку личну срећу и радост, да у овом светском лудилу радимо за своју земљу, живимо свој живот и гледамо своја посла, а остали нека раде како год мисле да је у њиховом интересу.
За крај, једно лично питање: како памтите прославе Нове године из детињства и да ли сте тада замишљали да ћете се бавити политиком?
– То су биле уобичајене новогодишње прославе из последњих година СФРЈ и све што сада може да се нађе у старим филмовима, ја сам и доживео. Од руске салате, до реформ торте и назад. Имали смо породична окупљања и баш сам волео сам те дане, пошто се остајало и неколико дана након самог дочека. Иако ме за то време везују прелепе успомене, сада Нову годину не славим уопште. А што се политике тиче, слутило је да ће ствари ићи у том правцу још од нижих разреда основне школе. Није баш уобичајено, али је заиста било тако.
Аутор: С.М.
