На примеру самопроглашене и лажне државе Косово најбоље се потврђује максима која потиче из римског права, а коју је велики Валтазар Богишић уобличио на српском да гласи: „Што се грбо роди, вријеме не исправи“.
Лажна држава Косово је рођена „грба“, бруталним кршењем како међународног, тако и унутрашњег права Србије и ту чињеницу време није исправило. Напротив! Захваљујући одлучној и одговорној политици пре свега председника Вучића, данас можемо да кажемо да чак четири петине човечанства, живи у државама које нису призналe лажну независност Kосова.
Исто тако, озбиљном, одговорном и промишљеном политиком, Србија је из корена променила и ојачала своју позицију. Након година у којима су представници Србије молили странце да их ослободе „баласта Косова“ и након неодговорних потеза, повлачених директно на штету Србије и њених интереса, данас Србија води политику која је заснована на реалном сагледавању ситуације, свих предности и опасности и спремношћу на упорну и стрпљиву борбу за интересе Србије.
Последица такве политике јесте чињеница да је осамнаест земаља повукло признање Косова, а да га истовремено није било ни једног новог признања. Исто тако, последица такве политике је и то што је данас Србија препозната као озбиљан и кредибилан партнер, док се на политичаре у Приштини све чешће гледа као на размажена деришта, која су спремна да направе хаос, ако им нешто није по вољи.
Иако Александар Вучић, у покушајима да пронађе компромисно и одрживо решење, често изгледа као човек који хода по жици, док га са свих страна гађају камењем, иако његов пад баш на питању Косова и Метохије, прижељкују са једнаком страшћу и надом како у Приштини, тако и неки у Београду, он и даље чини све што је у његовој моћи да Србија избегне нови пораз и ново понижење.
Околности у којима се Србија налази по питању Косова и Метохије нису ни лаке ни једноставне. Зато ни решења која се за овај проблем траже, не могу бити ни лака ни једноставна. Они који таква решења нуде, обмањују грађане, њихове дубоко погрешне идеје скупо би коштале и данашње и будуће нараштаје, а нико у Србији више нема луксуз да се игра њеном будућношћу и опстанком.
