Поштовани господине председниче, даме и господо посланици, посланици Демократске странке Србије су поднели неколико амандмана на овај текст, који је нама у неком смислу заиста интересантан и до сад невиђен, ово што имамо друштво са ограниченом одговорношћу, које ћемо звати фонд. Отприлике то је као кад би неко основао самосталну занатску радњу и назвао је институт. То је отприлике тако, али добро.
Амандмани су усмерени, пре свега, на то да покушајy да отклоне неке аномалије које су уочене у досадашњем раду, односно десетогодишњем раду Фонда за развој Аутономне Покрајине Војводине, који је 27. фебруара у овој сали одлуком посланика престао са радом, а ускоро и са постојањем. Дакле, први Амандман се тиче тога да се средства Фонда намењују субјектима са територије општина које су успод просека развијености, при чему се висина средстава одређује пропорционално броју становника општине и обрнуто, пропорционално степену развоја. Овај Амандман је поднет зато што је чак 38% новца из Фонда за развој Војводине било усмерено у Јужно-бачки округ, а чак 18% од 250.000.000 евра, који су пласирани кроз овај Фонд, повукао је Град Нови Сад. Северно-банатски и Средње-банатски округ заједно, значи, то је укупно 11 општина, је добило свега 13%. Значи, само Град Нови Сад је добио више средстава, него два округа, која су по развоју, рекао бих, у великом проблему, посебно у односу на Град Нови Сад. Зато смо тражили да се ово измени и да приоритет при добијању средстава из овог Фонда буду неразвијена подручја.
Даље, предложили смо да седиште овог Фонда који формирате, буде у Зрењанину, зато што сматрамо да би на овај начин дошло до дислокације, прво, једног битног фонда из Новог Сада и сматрамо да не мора све да буде у Новом Саду. Дакле, покрајинска администрација има један чудан однос према централизацији Србији, па та централизација смета кад је Београд централизује, али кад Нови Сад централизује, онда је све потаман и све је у реду. Дакле, хајде да кренемо у том правцу.
Такође, предлажемо да организационе јединице Развојног фонда буду у Сремској Митровици, Новом Саду, Сомбору, Суботици, Кикинди и Панчеву. То смо предложили зато што је у претходном периоду Фонд имао чак 40 и нешто канцеларија. Чему канцеларија у свакој општини у Војводини, осим ако се не ради, а ради се, о страначком ангажовању људи који су активисти странака по тим општинама.
Такође, предложили смо и то нам није јасно зашто не пише у Предлогу одлуке, није дефинисано како изгледа Скупштина Развојног фонда. Једино Скупштина није дефинисан, све остало је дефинисано, сви други органи. Ми смо тражили да Скупштину Развојног фонда чине представници локалних самоуправа са територије Аутономне Покрајине Војводине. Ми ћемо благовремено поднети и предлог да се на тај начин функционише и у Фонду за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине, односно да не буде као овде што нам је речено за говорницом, да се пишу пројекти тамо по општинама у Аутономној Покрајини, а одлучује у Новом Саду. Нека Скупштина, коју чине представници свих општина и градова у Аутономној Покрајини, доноси план развоја и како ће се улагати средства.
И, на крају, тражили смо да поред чланова Надзорног одбора, који су наведени у Предлогу одлуке, а то су председник Владе Војводине и један од потпредседника Скупштине Војводине, итд. у Надзорни одбор уђе и по један представник странака које су заступљене у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине, а који се налазе у опозицији. На тај начин мислим да бисмо извршили једну контролу рада Фонда, а и избегао би се један заиста невероватан случај, који имамо овде у Војводини, да је један човек председник Управног одбора Фонда за капитална улагања, Управног одбора Фонда за развој Војводине, председник Владе Војводине, више од 80% новца који стигне у Војводину, пролази кроз руке једног човека. Тај човек је председник Владе Војводине, господин Пајтић. Не видимо каква је то кумулација моћи и чему води та кумулација моћи. Наравно, у надзорним одборима и управним одборима ових фондова до сада су седели све представници Владе Војводине. Значи, као у оном коларићу-панићу, сами себе заплићемо, сами себе расплићемо, сами себи дајемо паре, сами себе контролишемо и докле то води имамо прилике да видимо.
Ја вас позивам да размислите и да прихватите ове амандмане. Мислимо да би се на овај начин текс колико-толико дао поправити, а колико је све ово заједно неозбиљно показује то, што смо 27-ог гасили један фонд, пребацивали све на Развојну банку, сада гасимо Развојну банку, оснивамо нови фонд, а у Предлогу одлуке, коју сте нам данас доставили, а тиче се Скупштинске одлуке о изменама Покрајинске скупштинске одлуке о престанку рада Фонда за развој каже се како не доношење ове Одлуке по хитном поступку имало би штетне последице зато што није дефинисан правни следбеник Фонда и преузималац посла. Ето, колико се овде гледа унапред и колико се покушава решити проблем дугорочно, а не од случаја до случаја. Хвала.