Припрема...

8. августа 2020.

Папири Владе Србије доказују да Мариника и Тадић лажу


Изрека каже: „Не бије мајка сина што се коцка, него што се вади“, а Борис Тадић и Мариника Тепић, након што су по ко зна који пут ухваћени да масно лажу, покушавају да се извуку тако што ће да лажу још више, не били се некако истина затрпала њиховим лажима и тако сакрила од јавности. Али, на њихову жалост, то није могуће, јер њихово најновије „откриће“ има везе са истином баш колико и плантаже марихуане у Моровићу, које је видела искључиво Мариника Тепић, нико пре ње и нико после ње, осим можда Бориса Тадића.

Но, да занемаримо њихове лажи и да се позабавимо чињеницама, хронолошки:

Влада Републике Србије је 9. новембра 2006. године, усвојила Закључак којим се обуставља извоз наоружања и војне опреме у Грузију, Азербејџан, Молдавију и Јерменију. Међутим, на предлог Министарства одбране, пет година касније, Влада Републике Србије 13. октобра 2011. године, дакле у време када су на власти Борис Тадић, Драган Ђилас и Мариника Тепић, усваја Закључак, којим се даје сагласност да тадашње Министарство економије и регионалног развоја „издаје дозволе за извозне послове преноса технологије за производњу наоружања и војне опреме за потребе државних органа Републике Азербејџан“. Након тога, Закључком исте Владе, од 02. фебруара 2012. године, за Азербејџан је омогућен и „извоз готових производа наоружања и војне опреме и њихових делова“.  Најзад, Одлуком Владе од 24. маја 2012. године, омогућен је извоз наоружања и војне опреме у Јерменију, у истом обиму као и за Азербејџан.

Па ко је био на власти 2011. и 2012. године? Вучић, или Тадић, Ђилас и Мариника? Дакле, јасно је као дан да је оно што је усвојено 2006. године, а тиче се забране извоза наоружања и војне опреме у Азербејџан и Јерменију, измењено у време власти Тадића, Ђиласа и Маринике Тепић и тај је извоз омогућен. Они су ти, који су донели све неопходне одлуке којим се овај извоз допушта и омогућава.

Једини начин да се ова чињеница измени је да поменути тројац пронађе времеплов, седне у њега, врати се у 2011. и 2012. годину и натера Мирка Цветковића да не донесе поменуте одлуке и закључке.

Пошто је то у овом моменту неизводљиво, остаје им да или коначно признају сопствену одговорност и јавно се извине због лажи и лажних оптужби на рачун Александра Вучића, као и штете коју су нанели држави Србији својим лажима, или да по обичају наставе да лажу, како би сопствену одговорност прикрили.

Пошто разрешење ове дилеме зависи од карактера и личности, уверен сам да ће изабрати ово друго и да ће наставити бесрамно да лажу и измишљају.

ТАКОЂЕ У МЕДИЈИМА